![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/%25E0%25B4%2595%25E0%25B5%2582%25E0%25B4%259F%25E0%25B4%25BF%25E0%25B4%25AF%25E0%25B4%25BE%25E0%25B4%259F%25E0%25B5%258D%25E0%25B4%259F%25E0%25B4%25A4%25E0%25B5%258D%25E0%25B4%25A4%25E0%25B4%25BF%25E0%25B4%25B2%25E0%25B5%2586%25E0%25B4%25B8%25E0%25B5%2581%25E0%25B4%2597%25E0%25B5%258D%25E0%25B4%25B0%25E0%25B5%2580%25E0%25B4%25B5%25E0%25B5%25BB.jpg/640px-%25E0%25B4%2595%25E0%25B5%2582%25E0%25B4%259F%25E0%25B4%25BF%25E0%25B4%25AF%25E0%25B4%25BE%25E0%25B4%259F%25E0%25B5%258D%25E0%25B4%259F%25E0%25B4%25A4%25E0%25B5%258D%25E0%25B4%25A4%25E0%25B4%25BF%25E0%25B4%25B2%25E0%25B5%2586%25E0%25B4%25B8%25E0%25B5%2581%25E0%25B4%2597%25E0%25B5%258D%25E0%25B4%25B0%25E0%25B5%2580%25E0%25B4%25B5%25E0%25B5%25BB.jpg&w=640&q=50)
Историја позоришта
From Wikipedia, the free encyclopedia
Историја позоришта означава развој позоришта током око 2.500 година од његовог настанка. Иако су извођачки елементи присутни у сваком друштву, углавном се прави разлика између позоришта као ликовног облика и забаве и позоришних или извођачких елемената у осталим активностима. Историја позоришта се односи на настанак и каснији развој позоришта као аутономне дјелатности. Откад је класична Атина развила позориште као дио умјетности у 6. вијеку прије нове ере, позоришне традиције су расле у културама широм свијета.[1][2][3]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/%E0%B4%95%E0%B5%82%E0%B4%9F%E0%B4%BF%E0%B4%AF%E0%B4%BE%E0%B4%9F%E0%B5%8D%E0%B4%9F%E0%B4%A4%E0%B5%8D%E0%B4%A4%E0%B4%BF%E0%B4%B2%E0%B5%86%E0%B4%B8%E0%B5%81%E0%B4%97%E0%B5%8D%E0%B4%B0%E0%B5%80%E0%B4%B5%E0%B5%BB.jpg/640px-%E0%B4%95%E0%B5%82%E0%B4%9F%E0%B4%BF%E0%B4%AF%E0%B4%BE%E0%B4%9F%E0%B5%8D%E0%B4%9F%E0%B4%A4%E0%B5%8D%E0%B4%A4%E0%B4%BF%E0%B4%B2%E0%B5%86%E0%B4%B8%E0%B5%81%E0%B4%97%E0%B5%8D%E0%B4%B0%E0%B5%80%E0%B4%B5%E0%B5%BB.jpg)
Историја савременог позоришта почела је од религијских церемонија у Старој Грчкој. Према Аристотелу позориште се развило из пеана, свјечаних пјесама у славу Диониса. На фестивалу у граду Дионисија организована су такмичења у трагедијама. Сваки писац је имао патрона и писао је тетралогију: три трагедије и сатирску игру. Писац је уједно био режисер, композитор и кореограф. Тетралогије су извођене у отвореном театру (израз амфитеатар у употребу су увели Римљани), а учествовали су само мушкарци. Они нису глумили, већ су представљали сами себе, а пратио их је хор који је рјецитовао или пјевао у славу грчких хероја. Глумци и хор су носили велике шарене маске, док су глумци носили и велику упадљиву одјећу. Већина драма је извођена само једном, анч награда најбољој представи додјељивана је патрону (продуценту) и писцу представе.
Револуцију у позоришту извршио је први познати прави глумац и теоретичар позоришта Теспид. Он је око 534. године п. н. е. увео систем у којем је глумац, протагониста, глумио све улоге. Драмски писац Есхил увео је другог глумца — антагонисту, а Софокле трећег. Из тог периода сачуван је само мали број позоришних дјела.