Историја анестезије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Историја анестезије је хронолошки приказ развоја једне медицинске дисциплине без које је немогуће изазвати стање намерно иззаване привремене неостељивости, а по потреби и сна, о коме је од свог постанка човек желео контролише и спроводи. У многим записима постоје приче о иззазивању безболмости код људи који болују од бола. Дуго је познато да постоје биљни сокови који, убрузгани у крв, могу привремено да га паралишу, па су таква средства често коришћена у борби примитивних племена. Вековима је познато да семе неких биљака може увести човека у сан, или код њега изазвати халуцинације, и зато постоји израз у народу, када неко изговара глупости да се најео бунка.
Посебно је било болно када су људе оперисали Грци и Римљани. Грци су само понекад оперисали људе, када је то било неизбежно, тако да су најчешће при порођају умирале труднице и људи који су били теже болесни. Често су примењивали и грубе окрутне физичке мере (гушење, онесвешћивање ударцем итд) које које су изазивале дубок сан, или смрт болесника. Пацијентима су везиване руке и ноге за операциони сто, када су обављане ампутација или други тешки оперативни захвати.
Тако је потреба и жеља да избегне бол, човека навела да све више истражује око себе и пронађе начине да тај боле регулише. Али требало је да прође много векова да се из ових човекових хтења развије савремена наука — анестезиологија.