Информатика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Информатика и рачунарство (рачунарска наука, наука о рачуналима) науке су које се баве структуром и аутоматском (машинском) обрадом података, те њиховим применама у рачунарским системима.[1][2][3][4][5] Информатика се бави проналажењем оптималних решења за проблеме. Једном пронађено решење се може користити за низ сличних проблема. На основу математичких аксиома се моделирају и анализирају структуре и процеси из стварног света. Описивање проблема и процеса омогућаваја симулације тих процеса. Решења проблема се дефинишу у облику алгоритама који обрађује одређену структуру података.
Информатика је проучавање рачунарства, информација и аутоматизације.[6][7][8] Рачунарска наука обухвата теоријске дисциплине (као што су алгоритми, теорија рачунања и теорија информација) до примењених дисциплина (укључујући дизајн и имплементацију хардвера и софтвера).[9][10][11] Иако се чешће сматра академском дисциплином, рачунарство је блиско повезано са компјутерским програмирањем.[12] Рачунарство има многа потпоља; нека наглашавају рачунање и специфичне резултате (као што је рачунарска графика), док друга наглашавају својства рачунских проблема, (као што је рачунска теорија сложености). Трећа се средоточе на изазове у остварењу рачунања. На пример, теорија програмских језика проучава приступе у опису рачунања, док рачунарско програмирање примењује специфичне програмске језике за решавање специфичних рачунских проблема са решењима. Даљње потпоље, интеракција човека и рачунара, се фокусира на изазове у чињењу рачунала и рачунања кориснима, употребљивим и универзално приступачнима свим људима.
Алгоритми и структуре података су централни за рачунарство.[13][14] Теорија рачунања се бави апстрактним моделима рачунања и општим класама проблема који се могу решити помоћу њих. Области криптографије и рачунарске безбедности укључују проучавање средстава за безбедну комуникацију и за спречавање безбедносних рањивости. Компјутерска графика и рачунарска геометрија баве се генерисањем слика. Теорија програмског језика разматра различите начине за описивање рачунарских процеса, а теорија базa података се бави управљањем репозиторијумима података. Интеракција човек-рачунар истражује интерфејсе преко којих људи и рачунари комуницирају, а софтверски инжењеринг се фокусира на дизајн и принципе који стоје иза развоја софтвера. Области као што су оперативни системи, мреже и уграђени системи истражују принципе и дизајн који стоје иза сложених система. Архитектура рачунара описује конструкцију рачунарских компоненти и компјутерски управљане опреме. Вештачка интелигенција и машинско учење имају за циљ да синтетишу процесе оријентисане ка циљу, као што су решавање проблема, доношење одлука, прилагођавање животне средине, планирање и учење које се налази код људи и животиња. У оквиру вештачке интелигенције, компјутерски вид има за циљ разумевање и обраду сликовних и видео података, док обрада природног језика има за циљ разумевање и обраду текстуалних и језичких података.
Основно настојање компјутерске науке је да се утврди шта се може, а шта не може аутоматизовати.[7][15][8][16][17] Тјурингова награда је генерално призната као највеће признање у рачунарској науци.[18][19]