Инвалидност
From Wikipedia, the free encyclopedia
Инвалидност има више дефиниција.[1] Најчешће се истиче да је то стање које произлази из губитка или редукције способности да се изврше очекиване или специјално дефинисане активности социјалних улога у једном дужем временском периоду, због хроничне болести или оштећења. Према савременим схватањима инвалидно лице дефинише се као особа која значајно или потпуно нема способности вида, слуха, локомоторних радњи, или има интелектуалну инсуфицијенцију. Дисабилитет је привремено или перманентно смањење функција. Немогућност да се изведу одређене активности које већина људи може да изведе, често као резултат физичког или менталног стања. Те неспособности суштински онемогућавају инвалидне особе у развијању социјалне комуникације, што значајно утиче на њихову партиципацију у многим сегментима живота. Због тога постоји веома осмишљен покрет за смањење психолошких, социјалних и свих других препрека који ометају инвалидне особе да остваре оне способности којима располажу и које, њиховим испуњењем могу остварити значајне личне и социјалне успехе.
Инвалидност је општи израз, који покрива поремећаје, ограничења активности и ограничења учешћа. Поремећај је проблем у функцији или структури тела; ограничење активности је потешкоћа са којом се појединац сусреће при извршавању задатка или акција; док је ограничење учешћа проблем који појединац доживљава у укључивању у животне ситуације. Стога инвалидност није само здравствени проблем. То је сложен феномен, који одражава интеракцију између особина тела особе и особина друштва у којем он или она живи.
Инвалидност је споран концепт, који има различита значења у различитим заједницама.[1] Може се користити за упућивање на физичке или менталне атрибуте које неке институције, посебно медицинске, сматрају да је потребно кориговати (медицински модел). Може се односити на ограничења која су наметнута људима због ограничења једне абилиземске друштвене заједнице (друштвени модел). Израз може да се односи на идентитет особа са инвалидитетом. Физиолошки функционални капацитет (ФФЦ) је сродан термин који описује ниво учинка појединаца. Оно показује способност извршавања физичких задатака свакодневног живота и лакоће са којом се ови задаци изводе. ФФЦ се смањује са старењем која узрокује прогресивну детиорацију способности, когнитивне или физичке поремећаје, што може довести до означавања особа као инвалида.[3][4]
Дискусија о дефиницији инвалидности је проистекла из Покрета за права особа са дисабилитетом у Сједињеним Америчким Државама и Уједињеном Краљевству седамдесетих година,[5][6] што је довело у питање начин на који је медицински концепт инвалидности доминирао перцепцијом и дискурсом о инвалидитету.[7][8] Дебате о прикладној терминологији и њиховој имплицираној политици настављају се у инвалидским заједницама и академском пољу инвалидских студија. У неким земљама, закон захтева да здравствени радник документује инвалидност како би се проценила подобност за додељивање инвалиднине.