Игнасио де Лојола
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ињиго Лопез де Лојола (шп. ), познат и као Свети Игнасио из Лојоле (шп. ; Лојола, 24. децембра 1491[1] — Рим, 3. јул 1556) био је католички свештеник и теолог, који је основао дружбу Исусоваца (шп. : обично се скраћено пише () или ()), религијског реда Католичке цркве који је био директно потчињен папи. Он је постао њихов први врховни генерал у Паризу 1541. године.[2] Чланови реда зову се језуити.[3] Језуити су се појавили као важна сила током периода контрареформације.[4]
Игнасио де Лојола | |
---|---|
Датум рођења | (1491-10-23)23. октобар 1491. |
Место рођења | Лојола, Круна Кастиље |
Датум смрти | 31. јул 1556.(1556-07-31) (64 год.) |
Место смрти | Рим, Папска држава |
Познат је као аутор Духовних вежби (шп. ). Лојола је био активни борац против протестантске реформације и заговорник контрареформације. Беатификован је а касније и канонизован као светац 12. марта, 1622.[5] Његов празник се слави једном годишње 31. јула. Он је светац заштитник баскијске провинције Гипускоа.