![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/3/3b/Milutinovic_Ivan.jpg/640px-Milutinovic_Ivan.jpg&w=640&q=50)
Иван Милутиновић
комунистички револуционар, партизански руковдилац и народни херој / From Wikipedia, the free encyclopedia
Иван Милутиновић Милутин (Стијена Пиперска, код Подгорице, 27. септембар 1901 — Вишњица, код Београда, 23. октобар 1944) био је југословенски комунистички револуционар, члан руководства Комунистичке партије Југославије, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Иван Милутиновић | |||
---|---|---|---|
![]() Иван Милутиновић | |||
Датум рођења | (1901-09-27)27. септембар 1901. | ||
Место рођења | Стијена Пиперска, код Подгорице, Књажевина Црна Гора | ||
Датум смрти | 23. октобар 1944.(1944-10-23) (43 год.) | ||
Место смрти | Вишњица, код Београда, Нова Југославија | ||
Професија | студент права | ||
Члан КПЈ од | 1923. | ||
Служба | НОВ и ПО Југославије 1941 — 1944. | ||
Чин | генерал-лајтнант | ||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||
У току НОБ | члан Врховног штаба НОВ и ПОЈ и члан Председништва АВНОЈ | ||
Повереник за народну привреду у НКОЈ | |||
Период | 29. новембар 1943 — 23. октобар 1944. | ||
Претходник | функција установљена | ||
Наследник | Андрија Хебранг | ||
Народни херој од | 6. јула 1945. | ||
Одликовања |
|
Године 1923. је постао члан тада илегалне Комунистичке партије. За време студија права у Београду, активно је учествовао у револуционарном студентском покрету и био један од његових руководилаца. Касније је руководио синдикалном организацијом и организацијом Црвене помоћи, а политички је радио и у родном крају. Због револуционарног рада је био хапшен и осуђиван, а августа 1928. је био ухапшен и фебруара наредне године осуђен на шест година затвора.
За време издржавања затворске казне у Сремској Митровици и Лепоглави, активно је учествовао у борби политичких затвореника за боље услове боравка у затвору, због чега је 1934. године био осуђен на још две године затвора. Након изласка на слободу, поново се посветио партијском раду и делујући у Београду и Црној Гори. Године 1939. је био изабран за члана Централног комитета КПЈ. Од јануара до маја 1940. године је био затворен у логору у Билећи. Октобра 1940. на Петој конференцији КПЈ је био изабран за Политбироа ЦК КПЈ.
Након окупације Југославије 1941. године, као члан руководства КПЈ, учествовао је у организовању Народноослободилачког покрета (НОП). Као члан Врховног штаба деловао је најпре у западној Србији, а потом је од новембра 1941. боравио у Црној Гори, где је био командант Главног штаба НОП одреда Црне Горе. Заједно са Врховним штабом и пролетерским бригадама је јуна 1942. напустио Црну Гору и отишао у Босанску крајину, где је новембра исте године на Првом заседању АВНОЈ-а постао члан његовог Извршног одбора.
Са главнином партизанских снага, прошао је кроз борбе у Четвртој и Петој непријатељској офанзиви, на Неретви и Сутјесци, а новембра 1943. на Другом заседању АВНОЈ-а је постао члан његовог Председништва и повереник за народну привреду у Националном комитету ослобођења Југославије. У лето 1944. је боравио на ослобођеној територији Црне Горе, а у септембру је заједно са маршалом Титом отпутовао у Совјетски Савез, где је одликован Орденом Кутузова.
По повратку у Југославију, октобра 1944. је боравио је ослобођеном Банату. Након ослобођења Београда, 23. октобра је из Петровграда отишао у Панчево, где се укрцао на један шлеп и кренуо ка Београду. На Дунаву, у близини Вишњице, шлеп је наишао на заосталу немачку мину, након чега је потонуо. Том приликом, од експлозије и утапања страдало је укупно седморо лица, међу којима и Иван Милутиновић. Првобитно је био сахрањен у Алеји народних хероја на Новом гробљу, а 1948. године је пренет и сахрањен у Гробницу народних хероја на Калемегдану.
За народног хероја је проглашен 6. јула 1945. године. Од 1949. до 1992. град Беране у Црној Гори носио је у његову част назив Иванград.