From Wikipedia, the free encyclopedia
Правни субјективитет друштава капитала није увек непробојан зид за повериоце, поред свих гаранција да повериоци не уђу у забран њихове личне имовине. Овај зид је непробојан ако се правна личност привредног друштва не користи за законом недозвољене циљеве (оштећење поверилаца, мешање имовине са имовином власника, разне преварне радње и слично). У противном, диже се „ограда-вео“ правне личности[1] и улази се на терен неограничене одговорности власника друштва за обавезе друштва капитала, чиме се бришу компаративне предности ове форме друштава над формама друштава лица.[2] Ова појава се назива злоупотреба правног лица.
Врло изнијансиран приступ регулативи ове појаве има словеначко компанијско законодавство које прописује солидарну одговорност чланова и акционара друштава капитала у одређеним случајевима:
„Ако су друштво као правно лице злоупотребили за постизање циља који је за њих као појединце забрањен; ако су друштво као правно лице злоупотребили за оштећење својих поверилаца; ако су у супротности са законом поступали са имовином друштва као са својом имовином; ако су у своју корист или у корист неког другог лица смањили имовину друштва а знали су или морали знати, да друштво неће моћи испунити своје обавезе према трећим лицима“[3]
Слично је решење и Закона о привредним друштвима Србије који уз солидарну одговорност чланова и акционара додаје и одговорност командитора за обавезе друштва:
„... ако злоупотребе привредно друштво за незаконите или преварне циљеве или ако имовином привредног друштва располажу као сопственом имовином, као да привредно друштво не постоји.“[4]
По пресуди општинског суда у Врњачкој Бањи године: “Власник привате штедионице, ако је њен једини власник и ако својим радњама или мешањем своје имовине са имовином штедионице код других створио привид привредног идентитета са штедионицом, одговара за дугове штедионице неограничено солидарно”.[5][2]
Федерални суд Швајцарске поводом мешања имовине друштва капитала и персоналне имовине његових чланова (правних или физичких лица) и тиме успостављеног њиховог привидног идентитета, судио је да: “Онај ко јавност обмањује неограниченом одговорношћу мора у интересу сигурности промета на тај начин и одговарати” Најбројнији случајеви злоупотребе правне личности постоје у енглеској и америчкој судској пракси, која је дефинисала неколико категорија таквих случајева:
Ако супротно Закону о привредним друштвима привредно друштво злоупотреби правно лице[6], за привредни преступ казниће се новчаном казном од 10.000 до 3.000.000 динара.[7] Одговорно лице у предузећу или у другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица, које нерационалним трошењем средстава или њиховим отуђењем у бесцење, прекомерним задуживањем, преузимањем несразмерних обавеза, лакомисленим закључивањем уговора са лицима неспособним за плаћање, пропуштањем благовременог остваривања потраживања, уништењем или прикривањем имовине или другим радњама које нису у складу са савесним пословањем проузрокује стечај и тиме другог оштети, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Уколико је дело учињено из нехата учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.[8]
Одговорно лице у предузећу или у другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица, који у намери да тај субјект избегне плаћање обавеза проузрокује стечај тог субјекта привидним или стварним умањењем његове имовине, на начин што:
Ако су услед наведених дела наступиле тешке последице за повериоца, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.[9]
Одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица, који знајући да је тај субјект постао неспособан за плаћање, исплатом дуга или на други начин намерно стави повериоца у повољнији положај и тиме знатно оштети другог повериоца, казниће се затвором од три месеца до три године. Одговорно лице које знајући да је тај субјект постао неспособан за плаћање, а у намери да изигра или оштети повериоца призна неистинито потраживање, састави лажни уговор или неком другом преварном радњом оштети повериоца, казниће се затвором од три месеца до пет година. Ако је овим делом повериоцу проузрокована штета великих размера или ако је према оштећеном због тога дошло до покретања поступка принудног поравнања или стечаја, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.[10]
Одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица или предузетник, које у намери прибављања противправне имовинске користи за правно лице у којем је запослено, за друго правно лице или други субјект привредног пословања који има својство правног лица:
Ако је услед наведених дела прибављена имовинска корист која прелази износ од пет милииона динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.[11]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
