Западно-малајско-полинежански језици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Западно-малајско-полинежански језици, су парафилетска група аустронежанских језика која укључује оне малајско-полинежанске језике који не припадају средњо-источно-малајско-полинежанској грани. Укључује аустронежанске језике којима се говори на Мадагаскару, у континенталној југоисточној Азији, Филипинима, на Великим Сундским острвима (укљ. мања суседна острва), Бали, Ломбок, западни део острва Сумбава, Палау и Маријанска острва.
западно-малајско-полинежански | |
---|---|
(одбачена хипотеза) | |
Географска распрострањеност | југоисточна Азија и Мадагаскар |
Језичка класификација | аустронежански
|
ISO 639-5 | pqw |
Глотолог | None |
На мапи је приказан западни део простора малајско-полинежанских језика, на коме се види 8 од 9 основних грана према Смиту (2017). То су:
I) Западно-малајско-полинежански језици: мокленски
филипински (није приказан: јамијски језик, који је у употреби на (Тајвану))
чаморски, осн. грана која није приказана на мапи, у употреби на Маријанским острвима источно од Филипина.
II) Приказан је и најзападнији део средњо-источно-малајско-полинежанских језика, који не припадају западно-малајско-полинежанским језицима |
Постојање западно-малајско-полинежанске гране малајско-полинежанских језика први је предложио Роберт Бласт, према његовом предлогу малајско-полинежански језици се састоје од две основне гране.[1] Међутим због непостојања заједничких особина специфичних за језике ове хипотетичке гране, у новијим класификацијама њено постојање није признато.[2][3]