Залавар
From Wikipedia, the free encyclopedia
Залавар (мађ. ) је насеље у западној Мађарској. Залавар је мање насеље у оквиру жупаније Зала. Налази се око 9 км југозападно од језера Балатон.
| Залавар | |
|---|---|
 Залавар, Средњовековна базилика 2018. | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Западна прекодунавска регија |
| Жупанија | Зала |
| Срез | Кестхељ |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2023. | 871[1] |
| — густина | 26,88 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 40′ 12″ С; 17° 09′ 25″ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Површина | 31,06 km2 |
  Залавар Залавар на карти Мађарске | |
| Поштански број | 8392 |
| Позивни број | (+36) 83 |
| Веб-сајт | |
| https://www.zalavar.hu/ | |
Према писаним изворима насеље се у 9. веку звало „Мосапурц“, „Mosapurc regia civitate“.[2] У средњовековним записима је био познат и као Мосбург, Урбс Палударум, Браславеспурч[3] и Блатенград (Moosburg, Urbs Paludarum, Braslavespurch). Средњовековно насеље је у савременим изворима познато као Блатнохрад (Blatnohrad) (словачки), Блатноград, Блатноград (српскохрватски и бугарски). Јан Колар га је назвао Салавар у својој путописној књизи и описао стање рушевина 1841. године.
Локација
Залавар се налази на северном рту између два резервоара језера Киш-Балатон. Већина подручја села лежи под водом или је мочварна и део је Националног парка Балатон. Омеђена је акумулацијом језера Киш-Балатон 2 на истоку, резервоаром 1. и реком Зала на западу.
У 9. веку Мосапурц или Мосбург[4] је био утврђено насеље подигнуто уз реку Залу и био је главни град франачке вазалне Доњопанонске кнежевине којом је владао словенски кнез Прибина („Privinae civitas, munimen, castrum in nemore et palude Salae“ у салцбуршкој хроници). За време владавине Прибининог сина, кнеза Коцеља (861–876), у лето 867. године, пружила је краткотрајно гостопримство браћи Ћирилу и Методију на путу из Велике Моравске папи у Рим да оправда употребу словенског језика као богослужбени језик. Они и њихови ученици претворили су Залавар у један од центара ширења знања о новом словенском писму (глагољици) и књижевности, образујући бројне будуће мисионаре на њиховом матерњем језику.
У време пописа 2011, национална дистрибуција је била следећа: Мађари 94,7%, Роми 3%, Немци 1,7%. 80,8% становника се изјаснило као римокатолици, 1,1% као реформисани, 0,55% као евангелисти, а 5,6% као неконфесионални (11,8% се није изјаснило).[5]
Миленијумски споменик (подигнут 2009)
Скулптуре у част Ћирила и Методоја (подигнуто 2013)
Остаци базилике
Археолошка откопавања 2005.]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
