![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/Backtowel.jpg/640px-Backtowel.jpg&w=640&q=50)
Задњица
From Wikipedia, the free encyclopedia
Задњица (лат. ) јесу мека ткива у облику две полулопте која покривају постериорне и латералне површине карлице. Састоји се од глутеалних мишића, поткожног ткива и коже. Задњица је карактеристична за анатомију примата и људи, а јавља се и код многих других двоножних и четвороножних животиња. Физиолошки, задњица омогућава да се на њу пренесе тежина тела при седењу.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/Backtowel.jpg/640px-Backtowel.jpg)
Мушка и женска задњица се значајно анатомски разликују. Крила илијума су више раширена код жена (90—100°) него код мушкараца (70—75°). Женска карлица је пропорционално шира од мушке, али је плића. Жене у глутеалној регији акумулирају више телесне масти. Постоје и полне разлике у узајамном положају бутина и карлице, које су последица различитог угла под којим бутна кост належе на ацетабулум (40° код мушкараца, 45° код жена).[1][2]
У људској психи задњица има значајно семантичко значење. Она је симбол индивидуалности, сексуалности, агресије и одбране територије, послушности, протеста и хумора. Овај интимни део тела се, зависно од контекста, описује као непристојан, узбудљив, одвратан, привлачан, тако да отуда проистичу и многобројна жаргонска и вулгарна имена која он има (гуза, дупе, тур…).