Жироскоп
From Wikipedia, the free encyclopedia
Жироскоп (од древ. грчког γυρο „окрет“ и древ. грчког σκοπεω „посматрати") је уређај за мерење промене угла везаног за њега тела односно инерционе системе и за одржавање оријентације. Функционише на основу принципа угаоног момента. Уређај се састоји од точка или диска чија се осовина може слободно окренути у било који положај пространства. Било каква промена положаја осе жироскопа, услед придавања спољног момента, је много мања него што би била без великог угаоног момента својственог окретљивости жироскопа. Због минимизирања спољашњег момента тонирањем уређаја у кардански обруч, његов положај остаје готово фиксиран, без обзира на било који покрет платформе на којој је монтиран.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d5/Gyroscope_operation.gif/250px-Gyroscope_operation.gif)
Два основна типа жироскопа:
- механички
- оптички (Ласерски жироскоп)
По начину употребе:
- мерач угаоне брзине
- показивач правца
Један исти уређај може да ради у разним режимима.
Међу механичким жироскопима издваја се роторни жироскоп — брзовртеће тврдо тело, чија оса окретања може мењати правац у пространству. Притом брзина окретања жироскопа многократно премашује брзину окретања његове осе окретања. Основно својство таквог жироскопа је способност да у пространству сачува неизмењен правац осе окретања при одсуству дејства момената спољашњих сила на њу.
Први пут то својство је искористио Жак Бернар Леон 1852. године, за експерименталну демонстрацију окретања Земље. Баш на тој демонстрацији жироскоп је и добио свој назив, од грчких речи «окретање», «посматрање».