From Wikipedia, the free encyclopedia
Жиг представља рецептивни део једног или више сраслих оплодних листића (карпела), у гинецеуму цвета.
Жиг (stigma) заједно са стубићeм (stylus) и плодником (ovarium) формира тучак (пистил), који је део гинецеума односно женског репродуктивног органа биљке. Жиг формира дистални односно даљи део стубића. Састоји се из одређених папила које представљају ћелије које учествују у пријему полена односно самом процесу опрашивања. Оне се могу у неким случајевима налазити само на врху самог жига или код на пример врста које се опрашују ветром, могу заузимати целу површину жига.
Жиг прима полен и управо на њему зрно полена клија. Врло често површина жига је лепљива или храпава, јер је то начин да се лакше заробе честице полена. Полен се може преузети из ваздуха (полен који се преноси ветром – анемофилија), од инсеката или других животиња (биотско опрашивање) или у ретким случајевима полен из воде која се налази у околини (хидрофилија). Жиг може имати различите облике, може бити дугачак и танак, сферан, а може бити и пернатог облика.
Полен постаје веома сув када оставља своју поленску прашину. Испоставило се да жиг помаже управо у рехидратацији полена, и у потпомогању клијања у поленској цеви. Жиг такође омогућава правилну конекцију односно адхезију правих врста полена за своју површину, такође може играти активну улогу у поленској селекцији и у неким реакцијама некомпатибилности. Ови процеси одбацују полен који је из истих или генетички сличних биљака.[1]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.