From Wikipedia, the free encyclopedia
Живот је леп (итал. ) италијанска је драмедија из 1997. године, у режији Роберта Бенињија. Главне улоге тумаче Роберто Бенињи, Николета Браски и Ђустино Дурано. Радња прати Гвида Орефичеа, италијанског Јевреја власника књижаре, који употребљава своју плодну машту да заштити сина од ужаса интернирања у нацистички концентрациони логор. Филм је делимично био инспирисан књигом На крају, победио сам Хитлера, коју је написао Рубино Ромео Салмони, као и Бенињијевим оцем, који је током Другог светског рата провео две године у концентрационом логору Берген-Белзен.
Живот је леп | |
---|---|
Изворни наслов | |
Жанр | драма, комедија романса, ратни |
Режија | Роберто Бенињи |
Главне улоге | Роберто Бенињи Николета Браски Ђустино Дурано |
Година | 1997. |
Трајање | 116 минута |
Земља | Италија |
Језик | италијански |
Буџет | 20 милиона долара |
Зарада | 230,1 милиона долара |
Веб-сајт | |
веза |
Филм је остварио и критички и комерцијални успех. Зарадио је више од 230 милиона долара широм света, што га је учинило једним он филмова који нису на енглеском са највећом зарадом, и добио похвале од стране критичара и публике, мада су неки искритиковали искориштавање теме у сврху комедије. Освојио је награду жирија на Канском филмском фестивалу 1998. године, девет награда David di Donatello (укључујући ону за најбољи филм), пет награда Nastro d'Argento, две Европске филмске награде и три Оскара (најбољи филм на страном језику, најбољи глумац и најбоља оригинална музика).
Прича филма прати јеврејску породицу која завршава у концентрационом логору и њихов начин да тамо преживе и све учине другачијим и љепшим од окрутне стварности.
Године 1939. Јеврејин Гвидо (Бенињи) сели се у Арецо, где се запошљава као конобар и заљубљује у Дору (Николета Браски). Њих двоје се упознају на неуобичајен начин – када Дора на Гвида падне. Иако већ запрошена, пристаје да се уда за Гвида, због његове упорности и духовитости.
У срећном и идиличном браку, њих двоје живе у једном малом италијанском градићу заједно са њиховим сином. Након пар година, избија Други светски рат, а с обзиром на то да је Гвидо јеврејског порекла, а сви Јевреји морају бити пребачени у концентрационе логоре, немачки регрути одводе Гвида и сина Ђозуеа на воз за логор. Када Дора схвати да су њих двојица одведени, иако није јеврејске вероисповести, захтева да се укрца на воз. Одмах по доласку, мушкарци и жене бивају раздвојени, те бива раздвојена и њихова породица, а мали Ђозуе остаје са оцем. Како би сачувао сина од страхота рата, Гвидо смишља причу да је њихово затварање само игра, у којој је победник онај који скупи 1000 поена, а главна награда је тенк.
По доласку и смештању у спаваонице, један немачки официр улази у мушку спаваоницу и тражи неког ко зна немачки како би превео његове речи, тј. логорска правила. Гвидо, иако не говори немачки, јавља се као преводилац. Пред свима у просторији, укључујући Ђозуеа, симултано преводи са немачког на италијански, смишљајући причу о тенку, а правила понашања укључују забрану тражења слаткиша, плакања и звања мајке (према његовим речима, корпулентан официр је јуче остао без неколико поена јер се жалио да је био гладан и тражио џем од кајсија). Људи који га разумеју су у неверици, али се нико не усуђује да га прекине, док је син одушевљен.
Једна жена јој је појаснила да сву децу још првих дана воде на „туширање“, односно у гасну комору. Када су их позвали на туширање, Ђозуе тврдоглаво одбија купање и сакрива се у околини, те на тај начин ескивира смрт.
Такође, док су у логору, Дора не зна да ли су Гвидо и Ђозуе и даље живи. У једном тренутку, идући на радна места, Гвидо је угледао празну просторију за разглас, те се заједно са својим сином оглашава, зовући своју принцезу, а Ђозуе одушевљено прича о догодовштинама. Дора, чувши то, је у потпуној неверици, пресрећна што су њих двојица живи и што се Гвидо брине о Ђозуеу.
Међутим, када Гвидо покуша да пронађе своју супругу, по ноћи се прерушивши у жену и ушавши у групу жена, бива ухваћен и одведен на стрељање. Тада преплашен, немајући куд, схвати да га син посматра, сакривен у једној самици. Намигнувши му, почиње комично да маршира, са осмехом од ува до ува, док му регрут држи пушку уперену у леђа водећи га иза ћошка. Син је спокојан, видевши насмејаног тату, несвестан да је низом пуцњева за пар тренутака његов отац убијен. Сутрадан, када се Ђозуе пробуди и изађе из кутије, нигде нема никог около, понегде су само остаци паљевина и рушевине. Тада иза угла стиже амерички тенк, а Ђозуе се одушевљава, убеђен да је све што је Гвидо причао истина. Тенк стаје тачно испред њега, те иако не разуме официра, који прича на енглеском, он га покупи и заједно иду међу групом ослобођеника из логора. У једном тренутку, Ђозуе угледа мајку и скаче јој у наручје, пресрећно јој саопштавајући јој да су победили. Дора је у неверици, грли сина и потврђује речима: „Да, победили смо.”
Глумац | Улога |
---|---|
Роберто Бенињи | Гвидо Орефиче |
Николета Браски | Дора Орефиче |
Ђустино Дурано | Елисио |
Ђорђо Кантарини | Ђосуe |
Серђо Бини Беструх | Ферућио |
Мариза Паредес | Дорина мајка |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.