Епидемија куге у Дубровнику 1348—1349.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Епидемија куге у Дубровнику 1348—1349. једна је од масовнијих епидемија која је владала у овом приобалном граду са изразито трговински оријентисаном привредом и саобраћајем, што га је на неки начин чинило предодређеним и погодним за појаву ове пошасти. Према досадашњим истраживањима, европски историчари закључили су; да је куга „дошла у град“ 1348. године и да јој је требало да овлада Дубровником, временско раздобље - које је од доласка првих заражених до избијања епидемије,[lower-alpha 1] приближно трајало шест недеља.[1]
Епидемија куге у Дубровнику | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Инфектологија Епидемиологија |
Према хроничару Николи Рагнину, болест је у Дубровник дошла 15. јануара 1348. године, проширила се читавим дубровачким подручјем и задржала седам месеци, а њене последице осећале су се још читаве наредне три године.[2]
Током марта 1348. епидемија је узела маха и проширила се у друге далматинске градове. О томе сведоче записници млетачког Већа умољених с краја марта 1348. године. Чини се да се и сама Серенисима тих месеци нашла страшно погођена, јер је на изјаве и вапај за помоћ Трогирана и Сплићана и страшан помор у овим градовима одговорила само речима сажаљења. Према свему судећи, болест се из ових градова проширила и ка далматинском залеђу. О томе посредно сведочи податак да су почетком марта грађани Сплита и Трогира желели помоћи кнезу Младену Шубићу, који се нашао покошен болешћу.[3] Међутим болест је била јача и кнез Младен је почетком маја преминуо у Трогиру.[4][5]
Озбиљност епидемије била је велика јер је током марта болест узела толико маха, не само у самом граду Дубровнику, већ и на читавој источно-јадранској обали. У ширења заразе на Јадрану у потпуности се уклапа и шири простор Венеције, где је епидемија завладала крајем јануара 1348. године а разбуктала се управо у периоду од марта до јуна 1348. године.[1]