Ел Хаса (оаза)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ел-Хаса оаза (арап. ал-Ахса', ал-Хаса) је историјски пејзаж и највећа оаза на свету (са преко 2,5 милиона урминих палми, налази се у пустињи у провинцији Шаркија у Саудијској Арабији, 60 км западно од Персијског залива. Оаза има 600.000 становника и има једну од највећих шитских мањина у Саудијској Арабији, која је претежно сунитска земља.[1]
| Ел Хаса الْأَحْسَاء | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Ел-Хаса оаза |
| Место |  Саудијска Арабија |
| Координате | 25° 25′ 46″ N 49° 37′ 19″ E |
| Површина | 8.544, 21.556 ha (919.700.000, 2,3203×109 sq ft) |
| Укључује |
|
| Критеријуми | Културна: добра: (iii)(iv)(v) |
| Референца | 1563 |
| Упис | 2018 (42. седница) |
  Локација Ел Хаса на мапи | |
Ел-Хаса се налази на истоку Арапског полуострва у Персијском заливу у близини Бахреинских острва омеђена је на северу Кувајтом, на западу Наџдом и на југу Катаром.[2] Урбани центар региона је град Хуфуф. Земља налик пустињи је величине 58.000 km², од којих су само 200 km² оазе и стога се могу користити за пољопривреду. Земља је добила име по најјачој тврђави у региону Ал-Хаса.[3]
У Ел-Хаси се тренутно налази највећа плантажа на свету урминих палми (од августа 2019. године), има око 3 милиона стабала на површини која одговара „17.000 фудбалских игралишта“ (тј. око 150 km²).[4]
Подручје Ел-Хаса никада није било од великог значаја за околна царства у Месопотамије или Персије. Ништа се није променило након усвајања ислама у 7. веку. Кармати су то искористили у 10. веку и основали државу у Ел-Хаси Бахреин, из које су кренули у походе на јужну Арабију, против Меке и у Ирак, као и на Сирију и Египат. У 11. веку, међутим, ел-Хасу и Кармате су покорили Буиди 1030 и Селџуци 1077. године.[5]
Иако је Ел-Хаса дошла под Османско царство у 16. веку, племе Бани Халид убрзо је остварило стварну власт у земљи.[6] Након персијског интермеца од Ел-Хасе до Омана 1740-1747, Бани Халид је покушао да прошири своју власт и на централну Арабију, али се сукобио са вехабијама и династијом Сауд, који су покорили Ел-Хасу 1793. Иако су Османлије 1872. успеле да поново заузму провинцију Ел-Хасу и суседно полуострво Катар, земљу су коначно окупирале вехабије 1913. године и са Наџдом Саудијска Арабија, тиме добила свој први приступ мору преко залива. Формално, земља је остала османска провинција под управом саудијског емира Наџда, само у Катару османски гарнизони су трајали до 1916. године.[7]
Док су у ранијим временима у оазама пољопривреда, номадско сточарство и риболов обезбеђивали егзистенцију људи, од Другог светског рата нафтна индустрија је због богатих налазишта нафте најважнији привредни фактор. Друга неутрална зона постојала је на граници између Кувајта и Саудијске Арабије од 1922. до 1966. (поред оне између Саудијске Арабије и Ирака), која је у почетку била заједнички експлоатисана. Током кувајтског рата 1990. Ирак је такође положио право на шитску провинцију Ел-Хаса и почетком 1991. године окупирао саудијски погранични град Хафџи у некадашњој неутралној зони на три дана. Зона никада није имала код ИСО јер је пре тога била подељена. Уведен је код ИСО 3166 1974. године.[8]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
