![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/European_Southern_Observatory_%2528ESO%2529_logo.svg/langsr-640px-European_Southern_Observatory_%2528ESO%2529_logo.svg.png&w=640&q=50)
Европска јужна опсерваторија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Европска јужна опсерваторија (енгл. ),[2] или скраћено , формалан назив је Европска организација за астрономско истраживање у јужној хемисфери (енгл. ), је међународна истраживачка организација која се бави астрономијом и у њој учествује петнаест земаља. Основана је 1962. године, са седиштем у Гархингу, и током свог постојања обезбедила је астрономима најмодерније телескопе за истраживање космоса у јужној хемисфери. Организација упошљава око 730 запослених, а земље учеснице годишње обезбеђују приближно 143 милиона евра за њен рад.[3][4] Опсерваторије ESO се налазе у Чилеу. Управа ESO-а се налази у Гархингу код Минхена, у Немачкој. Међутим, с обзиром на то да се сви телескопи налазе на јужној Земљиној хемисфери и да су намењени за посматрање јужног неба, организација носи назив Европска јужна опсерваторија.[5]
Европска јужна опсерваторија[1] | |
---|---|
![]() Лого Европске јужне опсерваторије | |
![]() Чланице Европске јужне опсерваторије | |
Датум оснивања | 1962. |
Тип | међувладина организација |
Намена | истраживачка организација за астрономију |
Седиште | Гархинг код Минхена, ![]() |
Чланови | 16 чланица (15 европских држава и Бразил) |
Генерални директор | Xavier Barcons,![]() |
Веб-сајт |
Европска јужна опсерваторија је изврстан пример међународне сарадње која је током протеклих 50 година довела до низа великих научних открића у подручју модерне астрономије и астрофизике.[6][7] Иако многима непозната као таквa, је по службеним статистикама најпродуктивнија астрономска опсерваторија на свету, са око 700 научних радова објављених годишње. је основана 1962. и тренутно броји 15 земаља чланица; води три астрономски веома битна подручја у Атакама пустињи у Чилеу: Ла Сила, Паранал и Чајнантор, на којима се налази велики број телескопа. Сва три подручја су изузетно погодна за астрономска посматрања и што се тиче астронома, имају четири веома битна својства: највећи број ведрих дана у години, ниска влажност ваздуха, велика надморска висина и потпуни мрак.
Осим што у својој научној понуди има највећи и најмодернији оптички телескоп данас, Веома велики телескоп или , тренутно ради на конструкцији и остварењу неких од најамбициознијих астрономских пројеката на свету: Европски екстремно велики телескоп или (енгл. ) и радио телескопи (енгл. ). Када се заврши 2025, ће бити највећи оптички телескоп на свету (објектив пречника 40 ), неколико пута већег примарног огледала од тренутно највећег телескопа. ствара до десет пута оштрије слике, у подручју радио и инфрацрвене астрономије.
-ови посматрачки објекти су произвели многа астрономска открића од којих је формирано неколико астрономских каталога.[8] Открића ове организације укључују запажање најудаљеније експлозије гама зрака и доказе о црној рупи у центру Млечног пута.[9][10] Године 2004, је омогућио астрономима да добију прву слику екстрасоларне планете (2M1207b) која кружи око смеђег патуљка удаљеног 173 светлосних година.[11] Трагач радијалне брзине планета велике тачности () инсталиран на старијем телескопу ESO од 3,6 довео је до открића екстрасоларних планета, укључујући Глизе 581 ц - једну од најмањих планета виђених изван Сунчевог система.[12]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c2/ESO%E2%80%99s_new_office_and_conference_building_in_Garching.jpg/640px-ESO%E2%80%99s_new_office_and_conference_building_in_Garching.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Laser_Towards_Milky_Ways_Centre.jpg/640px-Laser_Towards_Milky_Ways_Centre.jpg)
Земља чланица | Приступила |
---|---|
![]() |
1962. године |
![]() |
1962. године |
![]() |
1962. године |
![]() |
1962. године |
![]() |
1962. године |
![]() |
1967. године |
![]() |
1981. године |
![]() |
25. 05. 1982. године |
![]() |
27. 06. 2000. године |
![]() |
08. 07. 2002. године |
![]() |
01.07. 2004. године |
![]() |
01.07. 2006. године |
![]() |
01. 01. 2007. године |
![]() |
01. 07. 2008. године |
![]() |
29. 12. 2010. године (није ратификован) |
![]() |
28. 10. 2014. године |