Дрина
река која чини већи део границе између Босне и Херцеговине и Србије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Река Дрина (346 [1]) припада Црноморском сливу, а настаје спајањем река Таре и Пиве код Шћепан Поља (надморска висина 470 ). Сливно подручје обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Босне и Херцеговине.
Дрина | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 329 |
Басен | 19,570 2 |
Пр. проток | 125 (Ушће Ћехотине)-370 (Ушће у Саву) 3⁄ |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
Извор | спајање Таре и Пиве |
В. извора | 470 |
Ушће | Сава |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Босна и Херцеговина Србија |
Насеља | Фоча, Горажде, Вишеград, Бајина Башта, Љубовија, Братунац, Зворник, Лозница |
Притоке | Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача, Јања, Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар. |
Река на Викимедијиној остави |
Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.
Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче (81 ).
Најлепши и најдужи (24 ) кањон је од Жепе до Клотијевца. Ширина реке је од 15 на месту званом Тијесно до 200 код Перућца и Зворника.
Већи градови кроз које протиче Дрина су: Фоча (400 ), Горажде (345 ), Вишеград (300 ), Бајина Башта (260 ), Зворник (140 ) и Лозница.
Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.