политичка партија у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
Доста је било (скраћено ДЈБ) је политичка странка у Србији. Основана је 27. јануара 2014. око бившег министра привреде Саше Радуловића и његових сарадника из Министарства.[1]
Доста је било | |
---|---|
Скраћеница | ДЈБ |
Председник | Саша Радуловић |
Заменици председника |
|
Основана | 27. јануар 2014. |
Легализована | 11. фебруар 2022. |
Седиште | Улица Нушићева 27, Београд |
Идеологија | |
Политичка позиција | десница до крајње деснице |
Национално чланство | Добро јутро Србијо |
Европско чланство | Савез конзервативаца и реформиста у Европи (глобални партнер) |
Боје | наранџаста |
Народна скупштина | 0 / 250
|
Скупштина АП Војводине | 0 / 120
|
Скупштина града Београда | 0 / 110
|
Веб-сајт | |
У почетку се држала либералних, реформистичких и прогресивних ставова. Између почетка 2017. и 2018. проевропске и либералне фракције ДЈБ су се одвојиле због унутрашњег сукоба у странци.[2] Након тога је прешла на крајњу десницу и почела је да заговара суверенистичку и евроскептичку политику уз десничарско-популистичке ставове као што је противљење имиграцији. Председник ДЈБ Саша Радуловић је такође промовисао дезинформације и неколико теорија завере током пандемије ковида 19.[3]
Након изласка из Владе, Саша Радуловић оснива удружење „Доста је било — Рестарт” и најављује да ће кандидовати листу за парламентарне изборе,[4] расписане непосредно по његовој оставци. Окосницу чине Саша Радуловић, и његови сарадници из министарства, Душан Павловић[5], професор ФПН-а и економиста Александар Стевановић. У марту 2018. године Стевановић је са групом чланова искључен из покрета, док га је Душан Павловић напустио у новембру исте године. До краја новембра су покрет напустили или су искључени многи познати чланови покрета, тако да је од оснивача удружења остао само Саша Радуловић.
Изборна листа „Доста је било — Саша Радуловић” успела је да сакупи 10.000 потписа неопходних за кандидатуру,[6] али на изборима не успева да пређе цензус од 5%, освојивши 74.973 гласа или 2,09% од укупног броја изашлих гласача.[7] Листа је имала много више успеха у урбаним срединама (Београд 3.84%, Нови Сад 5.33%, Ниш 3,26%) него у руралним, што су из покрета објашњавали притиском власти на медије са националном фреквенцијом, који су најкоришћеније средство информисања у руралним крајевима.[8][9]
На ванредним парламентарним изборима 2016. године, Доста је било је освојио 227.626 гласова[10], што представља 6,02% гласова, одн. 16 места у скупштини Србије[11]. Са 16 посланика, ДЈБ је четврта најјача парламентарна странка, иза СНС-а, СПС-а и СРС-а. Посланички клуб ДЈБ је, међутим, брзо почео да се осипа, тако да је до новембра 2018. године ДЈБ у Скупштини спао са 16 на два посланика (Радуловић, Стаменковић) и остао без посланичког клуба.
Резултати истраживања НСПМ-а су показали да гласаче ДЈБ-а у највећој мери чине млађи од 40 година, као и да је ДЈБ била изборна листа са највећим уделом високообразованих присталица.[12]
ДЈБ је такође ушао у Скупштину Војводине (5,54%), и у преко двадесет општинских скупштина, међу којима су скоро све централне београдске општине, затим општине у Нишу и Новом Саду, Зрењанину, Вршцу, итд. Најбољи резултат ДЈБ је постигао на територији Београда, где је освојио 11,5%, одн. на Општини Савски венац, где је освојио преко 18% гласова.)
Пред председничке изборе 2017. године се покрет залагао за заједничког кандидата опозиције, сматрајући да је то једини начин да Александар Вучић (актуелни председник владе и кандидат владајуће коалиције око СНС-а) не победи већ у првом кругу. Две недеље пре расписивања избора покрет наводи да ће, у случају да не дође до договора између опозиционих кандидата, имати свог кандидата на изборима са циљем да се повећа излазност и шанса да дође до другог круга.[13][14]
Пре расписивања избора, троје од 16 посланика (Јован Јовановић, Александра Чабраја и Соња Павловић) напушта ДЈБ уз једно од образложења да се игнорише мишљење чланства и одуговлачи са доношењем одлуке о томе како ће покрет наступити на предстојећим изборима.[15] Недељу дана касније, посланици који су напустили покрет су навели да ће основати удружење „Грађанска платформа” и да ће на изборима подржати Сашу Јанковића, независног кандидата и бившег омбудсмана.[16]
Након оснивачке скупштине 2. марта 2017. након које покрет прераста у странку, "Доста је било" објављује је да ће њихов кандидат на изборима за председника Србије бити лидер ДЈБ-а Саша Радуловић.[17]
Избори | Кандидат | # | 1. круг — гласови | % | # | 2. круг — гласови | % | Резултат | Детаљи |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
2017. | Саша Радуловић | 7. | 51.651 | 1,41% | без другог круга | ||||
2022. | Бранка Стаменковић | 7. | 77.031 | 2,08% | без другог круга |
На изборима за Скупштину Београда и Скупштину општине Бор који су одржани 04.03.2018. Доста је било је изашао у коалицији са српским покретом Двери. Ова коалиција је у Београду освојила 3,9%, док је у Бору освојила 8,2% гласова. Због лоших изборних резултата у Београду, сви чланови руководства Доста је било поднели су оставку два дана након избора.[18] Страначки избори за новог председника ДЈБ заказани су за 21.04.2018. На њих се пријавио Бранислав Михајловић, посланик ДЈБ из Бора.
Покрет остаје активно након избора учествујући у кампањама против деловања власти које сматрају штетним. Покрет је покренуло акције:
Покрет одбија да се политички сврста на левицу или десницу,[24] сматрајући ту поделу превазиђеном. Уместо тога оно види да се данашња политичка подела своди на пристојне и привилеговане људе.[25] Покрет се залаже за слободну тржишну економију[26] ослобођену од сувишних фискалних намета и регулација и јаку социјално одговорну државу[тражи се извор] која омогућава социјално и здравствено осигурање за све грађане. Покрет се залаже за:[27]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.