![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/Dee_Dee_Ramone.jpg/640px-Dee_Dee_Ramone.jpg&w=640&q=50)
Ди Ди Рамон
From Wikipedia, the free encyclopedia
Даглас Глен Колвин (енгл. ; 18. септембар 1951. - 5. јун 2002), професионално познат као Ди Ди Рамон (енгл. ), био је амерички музичар, певач, репер и текстописац најпознатији по томе што је био оснивач панк рок бенда Рамонс (енгл. ), у коме је свирао је бас-гитару. Током читавог постојања бенда, Ди Ди је био најплодоноснији текстописац и композитор бенда, написавши многе од најпознатијих песама, попут „53rd & 3rd”, „Commando”, „Wart Hog”, „Rockaway Beach”, „Poison Heart” и „Bonzo Goes To Bitburg” (познат и као „My Brain Is Hanging Upside Down”). Освојио је Њујоршку музичку награду за најбољи независни сингл 1986. године, док је албум „Аnimal Boy”, из ког потиче песма, освојио награду за најбољи албум.
Ди Ди је у почетку био водећи вокал бенда, иако је његова тадашња неспособност да истовремено пева и свира бас резултирала оригиналним бубњаром Јојем Рамоном који је преузео дужности водећег вокала (међутим, он је и даље пригодно певао вокале у бенду). Ди Ди је био бас-гитариста и текстописац бенда од 1974. до 1989. године, када је напустио да се посвети краткотрајној каријери у хип хоп музици под именом Ди Ди Кинг (енгл. ). Убрзо се вратио својим панк коренима и објавио три соло албума на којима су представљене потпуно нове песме, од којих су многе касније снимили Рамонси. Путовао је светом свирајући своје нове песме, песме Рамонса и неке старе фаворите у малим клубовима, и наставио је да пише песме за Рамонсе све до 1996. године, када се бенд повукао.
Ди Ди је био зависник од дроге већи део свог живота, а нарочито од хероина. Почео је са употребом дрога као тинејџер и наставио је да их користи већину свог одраслог живота. Појавио се чист у раним деведесетим годинама, али је поново почео да користи хероин. Умро је 5. јуна 2002. након што се предозирао дрогом.[1]