Дијецеза Панонија (лат. — „Дијецеза Панонаца“), од 395. позната као дијецеза Илирик или дијецеза Илирикум (лат. ), била је управна област, односно дијецеза (лат. ) у склопу позног Римског царства . На челу управе налазио се царски намесник са титулом „викар ” (лат. ), а главни град дијецезе био је Сирмијум (лат. ).
Кратке чињенице Дијецеза Панонија, Главни град ...
Затвори
Дијецеза Илирикум око 400. године
Панонскoј дијецези су припадале римске провинције: Панонија Прва , Панонија Валерија , Панонија Савија , Панонија Друга , Далмација , Норик Медитеранеум и Норик Рипенсис . Средином 4. века налазила се у саставу префектуре Илирик , а приликом поделе државе 395 . године припала је Западном римском царству . Већи део ове дијецезе пострадао је током хунске инвазије средином 5. века. Око 490 . године њено подручје је потпало под власт Острогота , који су на том простору организовали посебне војно-управне јединице у саставу Остроготске краљевине .
Целокупно подручје ове бивше дијецезе тешко је пострадало током аварске инвазије у другој половини 6. века и почетком 7. века. И исто време, на просторима ове разорене дијецезе започиње и насељавање Словена .
Andrić, Stanko (2002). „Južna Panonija u doba velike seobe naroda” . Scrinia Slavonica . 2 : 117—167.
Gračanin, Hrvoje (2003). „Bitka kod Murse 351. i njezin odjek” . Scrinia Slavonica . 3 : 9—29.
Gračanin, Hrvoje (2005). „Huni i južna Panonija” . Scrinia Slavonica . 5 : 9—47.
Gračanin, Hrvoje (2005). „Ilirik u Marcelinovoj Kronici: Kronika komesa Marcelina kao izvor za društvenu i gospodarsku povijest te ekohistoriju kasnoantičkog Ilirika” . Ekonomska i ekohistorija . 1 : 9—36.
Gračanin, Hrvoje (2006). „Goti i južna Panonija” . Scrinia Slavonica . 6 : 83—126.
Gračanin, Hrvoje (2007). „Gepidi, Heruli, Langobardi i južna Panonija” . Scrinia Slavonica . 7 : 7—64.
Gračanin, Hrvoje (2008). „Slaveni u ranosrednjovjekovnoj južnoj Panoniji” . Scrinia Slavonica . 8 : 13—54.
Gračanin, Hrvoje (2009). „Avari, južna Panonija i pad Sirmija” . Scrinia Slavonica . 9 : 7—56.
Gračanin, Hrvoje (2010). „Rimske prometnice i komunikacije u kasnoantičkoj južnoj Panoniji” . Scrinia Slavonica . 10 : 9—69.
Gračanin, Hrvoje (2011). Južna Panonija u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju (od konca 4. do konca 11. stoljeća) . Zagreb: Plejada.
Gračanin, Hrvoje (2014). „Crkveni ustroj u kasnoantičkoj južnoj Panoniji” . Croatica Christiana Periodica . 38 (73): 1—12.
Gračanin, Hrvoje (2015). „Late Antique Dalmatia and Pannonia in Cassiodorus’ Variae” . Povijesni prilozi . 49 : 9—80.
Gračanin, Hrvoje (2016). „Late Antique Dalmatia and Pannonia in Cassiodorus’ Variae (Addenda)” . Povijesni prilozi . 50 : 191—198.
Gračanin, Hrvoje; Bilogrivić, Goran (2014). „Postrimski grad u južnoj Panoniji: primjer Siscije” . Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti HAZU . 32 : 1—26.
Gračanin, Hrvoje; Škrgulja, Jana (2016). „Etnički identiteti u južnoj Panoniji i Dalmaciji u Justinijanovo doba” . Povijesni prilozi . 50 : 9—46. Архивирано из оригинала 17. 12. 2018. г. Приступљено 17. 12. 2018 .
Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку . Београд: Византолошки институт САНУ.
Милошевић, Петар (2001). Археологија и историја Сирмијума . Нови Сад: Матица српска.
Mócsy, András (2014) [1974]. Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire . New York: Routledge.
Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије . Београд: Просвета.
Parat, Josip (2015). „Izbori i pregledi antičkih literarnih izvora za povijest južne Panonije” . Scrinia Slavonica . 15 : 9—33.
Várady, László (1969). Das Letzte Jahrhundert Pannoniens (376–476) . Amsterdam: Verlag Adolf M. Hakkert.
Wozniak, Frank E. (1981). „East Rome, Ravenna and Western Illyricum: 454-536 A.D.” . Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte . 30 (3): 351—382.
Шаблон:Провинције касног Римског и Византијског царства