Дијагностика

Дијагностика је поступак којим се дефинише болест или патолошко стање, односно процес који води до дијагнозе болести. У том процесу лекар се руководи симптомима и знаковима болести. Под симптомима се подразумевају тегобе које сам болесник примећује, док знакове болести лекар уочава на пацијенту.

Дијагнозу, (која је у суштини закључак о једној болести), не треба поистовећивати са дијагностиком (срп. ), која је јасно прописана методологија прикупљања података, и чијом међусобном анализом и упоређивањем треба да проистекне закључак, односно дијагноза једне болести на основу њених битних обележја и појава. Дијагноза се може дафинисати и као закључак о свим аспектима (видовима) болести, настао након прикупљених чињеница које су међусобно детаљно анализиране.^[1]^[2]

Процес дијагностике (или процес прикупљања чињеница о свим аспектима неке болести) се састоји од:

анамнезе,
физикалног прегледа и
осталих дијагностичких метода.

Анамнеза (грч. – сећање) је циљани разговор, којим лекар из пацијентовог исказа сазнаје оно што је битно за постављање дијагнозе. Анамнеза се састоји из:

(лат. – болест) - запажања самог пацијента од тренутка када је болест почела да га мучи до тренутка прегледа ;
(породична историја болести) болести од којих су боловали чланови породице болесника
(лат. - живот) - сећање на друге болести од којих је болесник боловао или евентуално још болује у животу.

Некад због природе болести није могућа комуникација са болесником (несвест, малодобност, душевне болести итд), па се анамнеза узима од трећег лица (родбина, старатељ) и тако узета анамнеза се зове хетероанамнеза (грч. - други).

Физикални преглед је прикупљање информација о стању здравља болесника чулима лекара. Приликом физикалног прегледа користе се само најосновнији медицински инструменти: фонендоскоп, манометар, неуролошки чекић, стетоскоп, лупа итд.

Пре физикалног прегледа пацијент мора бити релаксиран што се може омогућити уз разговор, те при обављању прегледа треба пратити израз пацијентовог лица. На пример, при папацији абдомена израз пацијентовог лица често говори о присуству или одсуству болова.

Мада се генерално избегава додиривање пацијента без преледа, ипак, благо тапшање по рамену може бити и део лечења јер даје осећај топлоте. Током физикалног прегледа додир је дозвољен и често може бити и користан када је пацијент под стресом примања лоших вести. И код оваквих физичких додиривања пацијента довољан је само благи стисак руке да би се пацијент охрабрио, али и тада треба бити веома опрезан и водити рачуна о личности самог пацијента као и о могућности присуства других лица, те водити рачуна како то може бити интерпретирано од стране трећег лица.

Начини физикалног прегледа су:

инспекција - преглед гледањем;
аускултација – слушање, ослушкивање;
перкусија - лупкање. Лупкањем одређених делова тела болесника производе се различити звукови или покрети тела на основу којих се доноси одређени закључак;
палпација - пипање.

Ово су основни методи. Постоји читава палета комбинованих метода и „трикова“ због којих, и поред напредовања науке и технике, физикални преглед лекара и даље чини основни дијагностички метод. Иако се у литаратури не наводи као посебан метод, чуло мириса је и те како важно у постављању дијагнозе. Неки лекари сматрају да је интуиција посебни облик мишљења који се стиче искуством и који доводи до дијагнозе без јасног узрочно последичног низа у мисаоном процесу.

Остали дијагностички методи почињу да добијају на значају у 20. веку, наглим развојем хемије, физике и техничких наука, и данас представљају неодвојиви део процеса дијагностике већине болести и патолошких стања. Примери:

биохемијске анализе
хистопатолошка дијагностика
микробиолошка дијагностика
генетичка дијагностика
рендген дијагностика
примена радиоизотопа
нуклеарна магнетна резонанца
електрокардиографија, елекртоенцефалографија, електромиографија
ендоскопија и сл.

Први забележени примери медицинске дијагнозе налазе се у записима Имхотепа (2630–2611. п. н. е.) у древном Египту (Папирус Eдвина Смита).^[3] Вавилонски медицински уџбеник, Дијагностички приручник, који је написао Есагил кин-апли (фл. 1069–1046. п. н. е.), увео је употребу емпиризма, логике и рационалности у дијагностици обољења или болести.^[4] </ref> Традиционална кинеска медицина, како је описано у Унутрашњем канону Жутог цара или Хуангди Нејђинг, прецизирала је четири дијагностичке методе: преглед, аускултација-олфакција, испитивање и палпација.^[5] Познато је да је Хипократ постављао дијагнозе тестирајући мокраћу својих пацијената и миришући њихов зној.^[6]

Проблеми с дијагнозом представљају доминантан разлог плаћања медицинских злоупотреба, и чине 35% укупних плаћања према резултатима студије која је обухватала податке за период од 25 година и са 350.000 захтева.^[7]

Прекомерна дијагноза

Прекомерна дијагноза је дијагноза „болести” која никада неће узроковати симптоме или смрт током живота пацијента.^[8] Она је проблем зато што непотребно претвара људе у пацијенте и зато што може да доведе до економске штете^[9] (прекомерне употребе) и третмана који могу нанети штету. Прекомерна дијагноза се јавља када је болест правилно дијагнозирана, али дијагноза је небитна. Тачна дијагноза може да буде неважна, јер лечење болести није доступно, није потребно или се не жели.^[10]

Грешке

Према извештају Националне академије наука, инжењерства и медицине из 2015. године, већина људи ће доживети најмање једну дијагностичку грешку током свог живота.^[11]^[12]

Кашњења

Када се поставља медицинска дијагноза, време кашњења је временско одлагање док се не направи корак ка дијагнози болести или стања. Врсте времена кашњења су углавном:

Време кашњења од почетка до медицинског сусрета, време од појаве симптома до посете лекару^[13]
Време кашњења од сусрета до дијагнозе, време од првог медицинског сусрета до дијагнозе^[13]
- Време кашњења због кашњења у читању рендгенских снимака наведено је као велики изазов у пружању неге. Одељење за здравство и социјалне услуге је наводно открило да је тумачење рендгенских снимака ретко доступно лекарима хитне помоћи пре отпуштања пацијента.^[14]

Први забележени примери медицинске дијагнозе налазе се у списима Имхотепа (2630–2611. п. н. е.) у старом Египту (Папирус Едвина Смита).^[15] Вавилонски медицински уџбеник, Дијагностички приручник који је написао Есагил-кин-апли (деловао 1069–1046. п. н. е.), увео је употребу емпиризма, логике и рационалности у дијагнози болести или болести.^[16] Традиционална кинеска медицина, као што је описано у унутрашњем канону жутог цара или Хуангди неиђинг, наводи четири дијагностичке методе: инспекцију, аускултацију-олфакцију, испитивање и палпацију.^[17] Познато је да Хипократ поставља дијагнозе тако што је пробао урин својих пацијената и мирисао њихов зној.^[18]

[1]
Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.
[2]
Ристић. С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
[3]
„Edwin Smith Papyrus”. Приступљено 28. 2. 2015.
[4]
H. F. J. Horstmanshoff; Stol, Marten; Cornelis Tilburg (2004). Magic and Rationality in Ancient Near Eastern and Graeco-Roman Medicine. Brill Publishers. стр. 97—98. ISBN 978-90-04-13666-3.
[5]
Jingfeng, C. (2008). „Medicine in China”. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. стр. 1529—1534. ISBN 978-1-4020-4559-2. doi:10.1007/978-1-4020-4425-0_8500.
[6]
„What Would Hipocrates Do?”. 23. 9. 2008. Приступљено 28. 2. 2015.
[7]
„Diagnostic errors are leading cause of successful malpractice claims”. The Washington Post. 30. 4. 2012. Архивирано из оригинала 05. 12. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2016.
[8]
„What is overdiagnosis?”. NCBI.
[9]
Coon, Eric; Moyer, Virginia; Schroeder, Alan; Quinonez, Ricardo (2014). „Overdiagnosis: How Our Compulsion for Diagnosis May Be Harming Children”. Pediatrics. 134 (5): 1013—1023. PMID 25287462. S2CID 10441386. doi:10.1542/peds.2014-1778.
[10]
Gawande, Atul (4. 5. 2015). „America's Epidemic of Unnecessary Care”. The New Yorker.
[11]
National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine (2015). Balogh, Erin P; Miller, Bryan T; Ball, John R, ур. Improving Diagnosis in Health Care. Washington, DC: The National Academies Press. стр. S-1. ISBN 978-0-309-37769-0. PMID 26803862. doi:10.17226/21794.
[12]
Johnson, P. E.; Duran, A. S.; Hassebrock, F.; Moller, J.; Prietula, M.; Feltovich, P. J.; Swanson, D. B. (1981). „Expertise and Error in Diagnostic Reasoning”. Cognitive Science. 5 (3): 235—83. doi:10.1207/s15516709cog0503_3 .
[13]
Chan, K. W.; Felson, D. T.; Yood, R. A.; Walker, A. M. (1994). „The lag time between onset of symptoms and diagnosis of rheumatoid arthritis”. Arthritis and Rheumatism. 37 (6): 814—20. PMID 8003053. doi:10.1002/art.1780370606.
[14]
Office of Health and Human Services: Office of Inspector General (1993). „Medicare's Reimbursement for Interpretations of Hospital Emergency Room X-Rays” (PDF). Department of Health and Human Services Office of Inspector General.
[15]
„Edwin Smith Papyrus”. Приступљено 2015-02-28.
[16]
H. F. J. Horstmanshoff, Marten Stol, Cornelis Tilburg (2004), Magic and Rationality in Ancient Near Eastern and Graeco-Roman Medicine, pp. 97–98, Brill Publishers. . ISBN 90-04-13666-5. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
[17]
Jingfeng, C. (2008). „Medicine in China”. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. стр. 1529—34. ISBN 978-1-4020-4559-2. doi:10.1007/978-1-4020-4425-0_8500.
[18]
„What Would Hipocrates Do?”. 23. 9. 2008. Приступљено 28. 2. 2015.

Berger D (јул 1999). „A brief history of medical diagnosis and the birth of the clinical laboratory. Part 1--Ancient times through the 19th century”. Mlo. 31 (7): 28—30, 32, 34—40. PMID 10539661.
Dal Canton A, Castellano M (август 1988). „Theory of urine formation and uroscopic diagnosis in the Medical School of Salerno”. Kidney International. 34 (2): 273—277. PMID 3054223. doi:10.1038/ki.1988.176 .
Deng T (1999). „Section One: Examination Methods”. Practical Diagnosis in Traditional Chinese Medicine (5th reprint, 2005 изд.). Elsevier. стр. 1—162. ISBN 978-0-443-04582-0. LCCN 98037012. OCLC 98037012.^{[мртва веза]}
Diamandopoulos AA, Goudas PC (2005). „The late Greco-Roman and Byzantine contribution towards the evolution of laboratory examinations of bodily excrement. Part 2: sputum, vomit, blood, sweat, autopsies”. Clinical Chemistry and Laboratory Medicine. 43 (1): 90—96. PMID 15653449. S2CID 23368409. doi:10.1515/CCLM.2005.014.
Ginzburg C (1984). „Morelli, Freud, and Sherlock Holmes: Clues and Scientific Method”. Ур.: Eco U, Sebeok T. The Sign of Three: Dupin, Holmes, Peirce. Bloomington, IN: History Workshop, Indiana University Press. стр. 81—118. ISBN 978-0-253-35235-4. LCCN 82049207. OCLC 9412985.
Goodman LE (2003). Islamic Humanism. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513580-0. LCCN 2002071525. OCLC 472527462.
Horstmanshoff HF, Stol M, Tilburg C (2004). Magic and Rationality in Ancient Near Eastern and Graeco-Roman Medicine. Brill Publishers. ISBN 978-90-04-13666-3. LCCN 2004050576. OCLC 217878445.
Kleisiaris CF, Sfakianakis C, Papathanasiou IV (15. 3. 2014). „Health care practices in ancient Greece: The Hippocratic ideal”. Journal of Medical Ethics and History of Medicine. 7: 6. PMC 4263393 . PMID 25512827.
Lindberg DC, Shank MH (2013). The Cambridge history of science. Volume 2, Medieval science. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780511974007. doi:10.1017/CHO9780511974007.
Manuel DE (1996). Marshall Hall (1790-1857): Science and Medicine in Early Victorian Society. Clio medica. 37. Rodopi.
Mark JJ (децембар 2022). „Egyptian medical treatments”. World History Encyclopedia. Приступљено 8. 12. 2022.
Metwaly AM, Ghoneim MM, Eissa IH, Elsehemy IA, Mostafa AE, Hegazy MM, . (октобар 2021). „Traditional ancient Egyptian medicine: A review”. Saudi Journal of Biological Sciences. 28 (10): 5823—5832. PMC 8459052 . PMID 34588897. S2CID 237930766. doi:10.1016/j.sjbs.2021.06.044.
Mooney LR (октобар 1984). „A middle English verse compendium of astrological medicine”. Medical History. 28 (4): 406—419. PMC 1140013 . PMID 6390033. doi:10.1017/s0025727300036280. ProQuest 1301887378.
Needham J, Lu GD (1980). Celestial Lancets. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-21513-8. LCCN 79041734. OCLC 638024213.
Peña JC (2002). „El concepto de enfermedad y de los padecimientos del riñón en la medicina náhuatl. Síntesis de la medicina precolombina mesoamericana” [The concept of illness and kidney diseases in Nahuatl medicine. Synthesis of Mesoamerican pre-Columbian medicine]. Revista de investigacion clinica (на језику: шпански). 54 (5): 474—481. PMID 12587423.
Pirmohamed M (октобар 2001). „Pharmacogenetics and pharmacogenomics”. British Journal of Clinical Pharmacology. 52 (4): 345—347. PMC 2014592 . PMID 11678777. doi:10.1046/j.0306-5251.2001.01498.x.
Scurlock JA, Andersen BR (2005). Diagnoses in Assyrian and Babylonian Medicine: Ancient Sources, Translations, and Modern Medical Analyses. University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-02956-1. JSTOR 10.5406/j.ctt2ttfm5.
Sivin N (1993). „Huang-ti nei-ching” [Yellow Emperor's Inner Canon]. Ур.: Loewe M. Early Chinese Texts: A Bibliographical Guide. Berkeley: Institute for East Asian Studies, University of California, Berkeley. ISBN 978-1-55729-043-4. LCCN 93040281. OCLC 29356935.
Skinner P (2001). „Unani-tibbi” [denotes Arabic or Islamic medicine]. Encyclopedia of Alternative Medicine.
Stol M (1993). Epilepsy in Babylonia. Brill Publishers. ISBN 978-90-72371-63-8. OCLC 29232876.
Ullmnn M (1978). Islamic Medicine. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-0907-9. JSTOR 10.3366/j.ctvxcrv7d.
Wallis F (август 2000). „Signs and senses: diagnosis and prognosis in early medieval pulse and urine texts”. Social History of Medicine. 13 (2): 265—278. PMID 14535256. doi:10.1093/shm/13.2.265.
Wittern-Sterzel R (децембар 1999). „Diagnosis: the doctor and the urine glass”. Lancet. 354 Suppl (SIV13): SIV13. PMID 10691423. S2CID 5274660. doi:10.1016/S0140-6736(99)90356-2.
Ghasemzadeh N, Zafari AM (2011). „A brief journey into the history of the arterial pulse”. Cardiology Research and Practice. 2011: 164832. PMC 3147130 . PMID 21811677. doi:10.4061/2011/164832 .
Holford-Strevens L (1993). „The harmonious pulse”. Classical Quarterly. 43 (2): 475—479. PMID 16437837. S2CID 38648246. doi:10.1017/s0009838800040015.
Shamsi M, Haghverdi F, Changizi Ashtiyani S (јул 2014). „A brief review of Rhazes, Avicenna, and Jorjani's views on diagnosis of diseases through urine examination”. Iranian Journal of Kidney Diseases. 8 (4): 278—85. PMID 25001133.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] [1]
Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.

[2] [2]
Ристић. С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.

[3] [3]
„Edwin Smith Papyrus”. Приступљено 28. 2. 2015.

[4] [4]
H. F. J. Horstmanshoff; Stol, Marten; Cornelis Tilburg (2004). Magic and Rationality in Ancient Near Eastern and Graeco-Roman Medicine. Brill Publishers. стр. 97—98. ISBN 978-90-04-13666-3.

[5] [5]
Jingfeng, C. (2008). „Medicine in China”. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. стр. 1529—1534. ISBN 978-1-4020-4559-2. doi:10.1007/978-1-4020-4425-0_8500.

[6] [6]
„What Would Hipocrates Do?”. 23. 9. 2008. Приступљено 28. 2. 2015.

[7] [7]
„Diagnostic errors are leading cause of successful malpractice claims”. The Washington Post. 30. 4. 2012. Архивирано из оригинала 05. 12. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2016.

[8] [8]
„What is overdiagnosis?”. NCBI.

[9] [9]
Coon, Eric; Moyer, Virginia; Schroeder, Alan; Quinonez, Ricardo (2014). „Overdiagnosis: How Our Compulsion for Diagnosis May Be Harming Children”. Pediatrics. 134 (5): 1013—1023. PMID 25287462. S2CID 10441386. doi:10.1542/peds.2014-1778.

[10] [10]
Gawande, Atul (4. 5. 2015). „America's Epidemic of Unnecessary Care”. The New Yorker.

[11] [11]
National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine (2015). Balogh, Erin P; Miller, Bryan T; Ball, John R, ур. Improving Diagnosis in Health Care. Washington, DC: The National Academies Press. стр. S-1. ISBN 978-0-309-37769-0. PMID 26803862. doi:10.17226/21794.

[12] [12]
Johnson, P. E.; Duran, A. S.; Hassebrock, F.; Moller, J.; Prietula, M.; Feltovich, P. J.; Swanson, D. B. (1981). „Expertise and Error in Diagnostic Reasoning”. Cognitive Science. 5 (3): 235—83. doi:10.1207/s15516709cog0503_3 .

[Chan1994-13] [13]
Chan, K. W.; Felson, D. T.; Yood, R. A.; Walker, A. M. (1994). „The lag time between onset of symptoms and diagnosis of rheumatoid arthritis”. Arthritis and Rheumatism. 37 (6): 814—20. PMID 8003053. doi:10.1002/art.1780370606.

[14] [14]
Office of Health and Human Services: Office of Inspector General (1993). „Medicare's Reimbursement for Interpretations of Hospital Emergency Room X-Rays” (PDF). Department of Health and Human Services Office of Inspector General.

[15] [15]
„Edwin Smith Papyrus”. Приступљено 2015-02-28.

[16] [16]
H. F. J. Horstmanshoff, Marten Stol, Cornelis Tilburg (2004), Magic and Rationality in Ancient Near Eastern and Graeco-Roman Medicine, pp. 97–98, Brill Publishers. . ISBN 90-04-13666-5. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[17] [17]
Jingfeng, C. (2008). „Medicine in China”. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. стр. 1529—34. ISBN 978-1-4020-4559-2. doi:10.1007/978-1-4020-4425-0_8500.

[18] [18]
„What Would Hipocrates Do?”. 23. 9. 2008. Приступљено 28. 2. 2015.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]