![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b9/Nodular_glomerulosclerosis.jpeg/640px-Nodular_glomerulosclerosis.jpeg&w=640&q=50)
Дијабетесна нефропатија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Дијабетесна нефропатија је једна од многобројних компликација шећерне болести и представља водећи појединачни узрок терминалне бубрежне инсуфицијенције. Јавља се код 30-40% болесника са дијабетесом. С обзиром да је дијабетес тип 2 много чешћи, већи број болесника са терминалном бубрежном инсуфицијенцијом чине оболели од овог типа шећерне болести.[1]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/Glucose_metabolism.svg/640px-Glucose_metabolism.svg.png)
Дијабетесна нефропатија | |
---|---|
Латински | Nephropatia diabetica |
![]() | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | нефрологија, ендокринологија |
МКБ-10 | E10.2, E11.2, E12.2, E13.2, E14.2 |
МКБ-9-CM | 250.4 |
MeSH | D003928 |
Поред неспецифичних нефропатија (нефроангиосклероза, пијелонефритис, акутна тубулска нефроза и др) које се могу јавити и код недијабетичних особа, за шећерну болест је карактеристична нефропатија интеркапиларна гломерулосклероза. Овај тип нефропатије се назива и Кимелстил-Вилсонова болест. Хистолошки је карактерише присуство лоптастих хијалиних телашаца, која се налазе на периферији капиларних петљи бубрежних гломерула и задебљање базалне опне капилара.[2]
Дијабетесна нефропатија у свом развоју пролази кроз пет стадијума (фаза):
- фаза гломерулске хиперфилтрације,
- фаза нормоалбуминурије,
- фаза инципијентне нефропатије (коју карактерише микроалбуминурија),
- фаза манифестне протеинурије,
- фаза бубрежне инсуфицијенције.
Прва два стадијума се за сада дијагностикују у истраживачке сврхе, док су остала три од великог клиничког значаја. Клиничка дијабетесна нефропатија се карактерише сталном протеинуријом (повећаним присуством протеина у урину од преко 0,5 на дан), и обично је прати повишени крвни притисак и ретинопатија.