Диоген из Вавилона (стгрч. Διογενης ο Βαβυλωνιος), Диоген Вавилонски или Диоген из Селевкије (око 240-150. п. н. е.) био је старогрчки стоички филозоф, Хрисипов ученик и наследник Зенонове школе.[1]
Диоген из Вавилона | |
---|---|
Датум рођења | 240. п. н. е. |
Место рођења | Селеукија, |
Датум смрти | 240. п. н. е. |
Школа филозофије | Зенонова школе |
Заједно са академиком Карнеадом и перипатетиком Критолајем 155. п. н. е. отпутовао је у Рим као део атинске „филозофске” амбасаде,[2] која је тражила да се Атина ослободи казне за пљачку Оропа. Говорећи у Риму, Диоген је први упознао Римљане са учењем стоика.[3]
Сачувани су мањи фрагменти Диогенових списа[4]. По насловима су познати трактати „О звучном говору”, „Дијалектика”, „О реторици”, „О челном делу душе”, „О Атени”, „Мантици”, „Етици”, „О племенитом пореклу” , „О законима”, „О музици”.
Следећи Зенона из Тарса и Хрисипа, поставио је водећи принцип душе у срце. У теологији је развио аргументе оснивача стоицизма Зенона из Китијума.[5]
Његови ученици су били Антипатар из Тарса, Аполодор из Селеукије, Архедем из Тарса, Аполодор из Атине, Панеције са Родоса, Боетије из Сидона.[6]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.