Динар

Динар је главна валутна јединица у неколико земаља, а кроз историју је кориштена у још пар.

Земље у тамнозеленој боји тренутно користе динар. Земље у свијетлозеленој боји су некада користиле динар.

Историјски претходник савременог динара је златни динар, главни ковани новац средњовјековних исламских царстава, које је први пут користио 77. хиџретске године (696/697. године н. е.) калиф Абд ел Малик ибн Марван. Ријеч „динар” поријекло води од сребреног „денаријуса” кованог новца античког Рима, који је први пут искован 211. године прије н. е.

Ријеч динар је настала транскрипцијом арапске ријечи دينار (dīnār), која је преко сиријачког dīnarā, грчког δηνάριον (dēnárion), изведена из латинске ријечи dēnārius.^[1][2]

Кушанско царство увело је златни новчић познат као dīnāra у Индији у 1. вијеку н. е.; Гупта царство и његови насљедници до 6. вијека прихватили су новчић.^[3][4] Савремени златни динар је пројектовани златни новац, који још увијек није званична валута ниједне државе.

Законска средства плаћања

Земље које користе валуту „динар” или сличну

Државе	Валуте	ISO 4217 код
Алжир	Алжирски динар	DZD
Бахреин	Бахреински динар	BHD
Ирак	Ирачки динар	IQD
Јордан	Јордански динар	JOD
Кувајт	Кувајтски динар	KWD
Либија	Либијски динар	LYD
Сјеверна Македонија	Македонски денар	MKN (1992—1993) MKD (1993— )
Србија	Српски динар	RSD CSD (2003—2006)
Тунис	Туниски динар	TND

Земље које су користиле валуту „динар” или сличну у 20. вијеку

Земље	Валуте	ISO 4217 код	Вријеме употребе	Замијењена
Абу Даби	Бахреински динар	BHD	1966—1973	УАЕ дирхам
Република Босна и Херцеговина	Босанскохерцеговачки динар	BAD	1992—1998	Конвертибилна марка БиХ
Хрватска	Хрватски динар	HRD	1991—1994	Хрватска куна
Иран	Ирански ријал је подијељен прво на 1250 и онда на 100 динара
Република Српска	Динар Републике Српске	Н/Д	1992—1998	Конвертибилна марка БиХ
Република Српска Крајина	Динар Републике Српске Крајине	Н/Д	1991—1995	Хрватска куна
Јужни Јемен	Јужнојеменски динар	YDD	1965—1990	Јеменски ријал
Судан	Судански динар	SDD	1992—2007	Суданска фунта
Краљевина Југославија  СФР Југославија  СР Југославија	Југословенски динар	YUD (1965—1989) YUN (1990—1992) YUR (1992—1993) YUO (1993) YUG (1994) YUM (1994—2003)	1918—2003	Н/Д

Енглески краљ Офа Мершијски из 8. вијека ковао је копију абасидског динара које је 774. године издао калифа Ел Менсур са натписом „Offa Rex” центрираним на наличју.^[5][6]

Види још

• Списак валута у оптицају

Референце

1. Oxford English Dictionary, Second edition, 1989, s.v. "dinar"; online version November 2010
2. Versteegh, Kees; Versteegh, C. H. M. (1997). The Arabic Language (на језику: енглески). Columbia University Press. стр. 60. ISBN 978-0-231-11152-2. Приступљено 25. 2. 2020.
3. Friedberg, Arthur L.; Friedberg, Ira S. (2009). Gold Coins of the World: From Ancient Times to the Present : an Illustrated Standard Catalogue with Valuations (на језику: енглески). Coin & Currency Institute. стр. 457. ISBN 978-0-87184-308-1. Приступљено 25. 2. 2020.
4. Mookerji, Radhakumud (1997). The Gupta Empire (на језику: енглески). Motilal Banarsidass Publ. стр. 30—31. ISBN 978-81-208-0440-1. Приступљено 25. 2. 2020.
5. „Offa Dinar”. www.britishmuseum.org (на језику: енглески). Приступљено 25. 2. 2020.
6. Grierson, Philip; Blackburn, Mark A. S. (1986). Medieval European Coinage: With a Catalogue of the Coins in the Fitzwilliam Museum, Cambridge. The early Middle Ages, 5th-10th centuries. 1 (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 330. ISBN 978-0-521-03177-6. Приступљено 25. 2. 2020.