Дидојски језик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Дидојски (цезки) језик ( ) један је од језика који припада групи сјевероисточних кавкаских језика, а који припада дидојској подгрупи језика. Унутар дидојске подјеле језика, дидојски језик припада групи дидојско-хинухских језика. Говори се у Дагестану и то од старне свега приближно 12.500 припадника Дидојаца, дуж десне обале ријеке Анди-Коису.[3]
Дидојски језик | |
---|---|
Регион | ![]() |
Број говорника | 12.500[3] (2010) |
Сјевероисточнокавкаски језици
| |
Језички кодови | |
ISO 639-3 | ddo |
Дидојски језик нема књижевну традицију и слабо је заступљен у писменој форми. аварски и руски језик користе се као књижевни језици на локалитетима на којима се налазе припадници ове језичке популације. Ова два језика се чак користе и у школама. Међутим, били су покушаји да се развије стабилно писмо језика Дидојаца, у сврху записивања традиција овог народа. У ту сврху су се често употребљабале скрипте заснована на аварској ћирилици. Важност аварског језика је била обично већа међу мушкарцима него женама, а међу млађим људима постоји тенденција да се више говори руски језик. У школама аварски језик се учи у првих пет година, а затим се убацује руски који се проучава у наставку школовања.
Вокабулар дидојског језика показује присуство многих утицаја других језика. Осим аварског, ту су и арапски и руски језик, углавном путем позајмљених ријечи које су у употреби, као и у случају руског који чак има утицај у граматици и стилу. Постоје и позајмице из турског језика.[4]
Прво истраживање дидосјке граматике је урадио грузијски линвиста ДАвит Имаишвили 1963. године.