From Wikipedia, the free encyclopedia
Дератизација је скуп поступака који се спроводе у циљу уништавања пацова и других глодара као преносиоца узрочника одређених заразних болести (салмонелозе, лептоспирозе, туларемија и других болести).[1][2][3]
Главни циљ дератизације је смањити популацију мишолики глодара, који осим што су преносници или резервоари заразних болести, уништавају и загађују велике количине хране и намирница (брашно, шећер). У потрази за храном способни су снажним секутићима оштетити различите препреке на које наилазе: водоводне цеви, електрични и телекомуникационе водове, намештај, амбалажу ... и тако изазвати велике материјалне штете.
Само у задњих година забележени су случајеви да су поједини квартови остајали без струје или су семафори били ван функције ради оштећења проузрокованих прегризањем водова од стране пацова. Због секутића који стално расту и стално се морају трошити на тврдим материјалима пацови посзају за предметима који им нису јестиви нити су им препрека већ на њима једноставно задовољавају природну потребу за глодањем.
Потреба за сталним превентивним акцијама и тиме одржавање њиховог броја на биолошком минимуму је оправдана ако знамо за њихов велики биолошки потенцијал. Женке више пута загодину знају доносе на свет 8-20 младунаца који брзо расту и сазревају. Сматра се да би једна плодна женка теоретски-уколико се уклоне сви негативни фактори кроз четири године могла имати 20.000.000 потомака.
Од штетног утицаја мишоликих глодара можемо се заштитити превентивним и куративним мерама.
Превентивне мере укључују читав низ методе за спречавање долазак и репродукцију глодара у једном одређеном подручју. Мере превенције у начелу обухватају:
Ако превентивне мере не спрече улазак и смештај глодара у човеков животни простор, морају се применити куративне методе. Методе из ове групе могу се поделити на биолошке, физичке и хемијске
За уништавање глодара користе се и природни непријатељи (предатори) мачке, пси, мунгоси, лисице, птице грабљивице, сове и друге. Због слежене обуке и припитомљавања, они нису практични за масовнију употребу и ретко се користе у пракси.
Примена стерилизаната глодара је још увек у фази истраживанја и тестирања.
Методе из ове групе укључују примену различитих замки и клопки за глодаре (уз коришћењем високонапонске струје, замрзивача, различитих лепкова итд.). Ово су најстарије методе за уништавање глодара. Недостатак ових мера је:
Људско уво не може открити звучне таласе са фреквенцијом испод 20 КХз, али зато глодари могу регистровати звук изнад 60 КХз. Ово омогућава инсталирање звучних уређаја, као мера жаштите од глодара, јер континуирано емитују јак ултразвук. Ултразвук у великој мери узнемирава глодаре и они не улазе у тако заштићену просторију. До сада се ултразвук користи само ограничено, за заштиту складишта у којима стално не бораве људи из следећих разлога:
Хемијске методе за уништавају глодара подразумева употребу отрови (родентицида). Родентицидаи се најчешће користе у смеши са храном, а постављају се на местима где се глодари крећу или хране (подруми, складишта, луке).
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.