Западна Двина
река у Белорусији, Русији и Летонији From Wikipedia, the free encyclopedia
Западна Двина или Даугава (рус. ; блр. ; лет. ; , пољ. ) река је у северном делу источне Европе и њен басен обухвата подручја три земље: Русије, Белорусије и Летоније.
| Западна Двина | |
|---|---|
_in_Riga_-_bridges.JPG) Западна Двина код Риге | |
 Басен Западне Двине | |
| Опште информације | |
| Дужина | 1.020 km (630 mi)[1] |
| Басен | 87.900 2 |
| Пр. проток | 678 3⁄ |
| Слив | Балтичко море |
| Водоток | |
| Извор | Валдајско побрђе (Тверска област) |
| Коор. извора | 56° 51′ 15.6″ N 32° 32′ 25.4″ E |
| В. извора | 221 |
| Ушће | Ришки залив (Рига) |
| Коор. ушћа | 57° 3′ 43″ N 24° 1′ 33″ E |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Русија Белорусија Летонија |
| Насеља | Витепск, Полацк, Наваполацк, Даугавпилс, Рига |
| Притоке | Ајвиексте, Обаљ, Полота, Дриса, Ogre River, Каспља, Ула, Ушача, Дисна, Межа, Dubna River, Велеса, Усвјача, Лучоса, Вицба, Друјка, Торопа, Сарјанка, Персе, Ужица, Двинка, Жижица, Лауцеса, Марупит, Мелничка, Олекте, Рига, Милгравис канал, Хапака гравис |
| ДРВ | 01020000112199000000010 |
| Река на Викимедијиној остави | |
Извире на подручју Валдајског побрђа у Тверској области Русије и након 1.020 km тока улива се у Ришки залив Балтичког мора код града Риге.[2] Каналским системом повезана је са рекама Березина и Дњепар, односно са Црним морем.
Била је приказана на новчаници од 10 летонских лата.[3][4][5][6]
Западна Двина извире из мочвара у близини језера Корјакино на подручју Валдајског побрђа Тверске области у Русији. Након свега неколико километара тока протиче кроз језеро Охват одакле наставља свој ток на југозападу. Код града Витепска скреће ка северозападу и задржава тај правац све до ушћа у Ришки залив Балтичког мора у који се улива у виду мање ерозивне делте.[1]
Укупна дужина водотока је 1.020 km од чега је 325 km преко територије Руске Федерације, 328 у Белорусији и 367 km на подручју Летоније. Укупна површина сливног подручја је 87.900 km². просечан годишњи проток у зони ушћа је 678 m³/s.
Неке од најважнијих притока Западне Двине су Усвјача, Обаљ, Полота, Дриса, Каспља, Лучоса, Ула, Ушача, Дисна, Велеса.
Највећи градски центри који леже на њеним обалама су Витепск, Полацк, Наваполацк, Даугавпилс и Рига.
Према Етимолошком речнику Макса Васмера, топоним Двина не може да потиче из уралског језика; уместо тога, вероватно долази од индоевропске речи која је некада значила река или поток.[7] Име Двина веома наликује на Данувиус, које је и само по себи изведено од протоиндоевропског *дану, што значи „велика река”.
Угрофински називи Vēna (ливонски), Väinajogi (естонски) и Väinäjoki (фински) потичу од прото-финског *väin, што значи „велика, мирно валовита река”.
Људи су се миленијумима насељавали на ушћу Двине и дуж обала Ришког залива, у почетку учествујући у економији ловаца и сакупљача и користећи воде ушћа Двине за риболов и сакупљање хране. Почевши око шестог века нове ере, викиншки истраживачи су прешли Балтичко море и ушли у реку Двину, пловивши узводно у унутрашњост Балтика.[10]
У средњем веку, Двина је била део трговачког пута од Варјага до Грка,[11] важан пут за транспорт крзна са севера и византијског сребра са југа. Подручје Риге, насељено Ливима који говоре фински, постало је кључно место насељавања и одбране ушћа Двине барем још у средњем веку, о чему сведочи сада порушено утврђење у Торњакалнсу на западној обали реке Двина у данашњој Риги. Од позног средњег века западни део басена Двине је дошао под власт разних народа и држава; на пример, летонски град Двинопилс је на различите начине био под папском, словенском, пољском, немачком и руском влашћу све до обнове летонске независности 1990. године на крају Хладног рата.[12][13][14]
Река је почела да доживљава погоршање животне средине у совјетској ери због колективне пољопривреде (која је изазвала значајно штетно загађење воде) и хидроенергетских пројеката.[15]
Квалитет воде
Узводно од летонског града Јекабпилса, pH реке има карактеристичну вредност од око 7,8 (благо алкална). У овој области концентрација јонског калцијума је око 43 милиграма по литру, нитрата око 0,82 милиграма по литру, јонског фосфата 0,038 милиграма по литру, а засићеност кисеоником је 80 %. Висок ниво нитрата и фосфата у Двини допринео је екстензивном нагомилавању биомасе фитопланктона у Балтичком мору; реке Одра и Висла такође доприносе високом оптерећењу Балтика нутријентима.
У Белорусији се загађење воде Двине сматра умерено тешким, при чему су главни извори пречишћене отпадне воде, узгој рибе и отицање пољопривредних хемикалија (као што су хербициди, пестициди, нитрати и фосфати).[16][17]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
