![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/59/Cesare_Saccaggi_-_Incipit_Vita_Nova_-_Dante%252C_1903.jpg/640px-Cesare_Saccaggi_-_Incipit_Vita_Nova_-_Dante%252C_1903.jpg&w=640&q=50)
Данте Алигијери
италијански песник касног средњег века / From Wikipedia, the free encyclopedia
Данте Алигијери (итал. ; Фиренца, мај/јун 1265 — Равена, 14. септембар 1321) био је највећи италијански песник касног средњег века. Његово највеће дело, Божанствена комедија, првенствено објављена под називом Комедија, а касније је Бокачо додао епитет „божанствена“, представља кулминацију средњовековног погледа на свет и основу модерног италијанског језика. Такође, сматра се једним од највећих ремек дела светске литературе.[1]
Данте Алигијери | |
---|---|
![]() Данте у серији фресака познатих људи, Андреа дел Кастањо, (Галерија Уфици) | |
Датум рођења | мај 1265 |
Место рођења | Фиренца, Фирентинска република |
Датум смрти | 14. септембар 1321.(1321-09-14) (56 год.) |
Место смрти | Равена, Папска држава |
Образовање | Универзитет у Болоњи |
Период | касни средњи вијек |
Утицао на | Џефри Чосер Џон Милтон Алфред Тенисон |
Најважнија дела | Божанствена комедија Нови живот |
![данте и Беатрице у башти, 1903., ремек-дело прерафаелитског стила Цесаре Саццагги из Тортоне](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/59/Cesare_Saccaggi_-_Incipit_Vita_Nova_-_Dante%2C_1903.jpg/640px-Cesare_Saccaggi_-_Incipit_Vita_Nova_-_Dante%2C_1903.jpg)
У касном средњем веку, велика већина поезије је била на латинском језику, и самим тим доступна само богатим и образованим грађанима. Данте се залагао за писање на народном језику, те је своје радове Нови живот (1295) и Божанствену комедију написао и објавио на његовом матерњем тосканском дијалекту. То је за оно време било јако неуобичајено, али су поједини песници, попут Петрарке и Бокача, наставили да прате. Као резултат тога, Данте је одиграо кључну улогу у формирању модерног италијанског језика. Као узор, Данте је послужио многима, између осталог Џефрију Чосеру, Џону Милтону, Алфреду Тенисону и многим другима. Такође, Данте се сматра оснивачем строфа од три стиха, тзв. терцина.[2]
Данте се често назива „оцем италијанског језика“ и једним од највећих песника светске литературе. У Италији, за њега се везује ословљавање са (врховни песник), а заједно са Петрарком и Бокачом чини „три круне италијанске поезије“.