Данијеле де Роси
From Wikipedia, the free encyclopedia
Данијеле де Роси (итал. ; 24. јул 1983, Рим, Италија) је бивши професионални италијански фудбалер средине терена. Најпознатији је по томе што је већину своје каријере провео у Роми и што је био италијански репрезентативац, а данас је шеф стручног штаба Роме.
Данијеле де Роси | |||
---|---|---|---|
Пуно име | Данијеле де Роси[1] | ||
Датум рођења | (1983-07-24)24. јул 1983. (40 год.)[1] | ||
Место рођења | Рим, Италија | ||
Висина | 1,84 m[2] | ||
Позиција | задњи везни | ||
Јуниорска каријера | |||
1997—2000 2000—2001 |
Остиа Маре Рома | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
2001—2019 2019—2020 |
Рома Бока јуниорс |
616 7 |
(63) (1) |
Репрезентативна каријера | |||
2004—2017 | Италија | 117 | (21) |
Тренерска каријера | |||
2022—2023 2024— |
СПАЛ Рома | ||
Де Роси је дебитовао за Рому у сезони 2001/02, а у Серији А годину дана касније. Са клубом освојио је два купа (2007. и 2008. године), као и Суперкуп Италије 2007. године. Био је проглашен за најбољег младог играча Серије А 2006. године и за италијанског фудбалера године 2009. године. Почев од сезоне 2017/18 постао је капитен тима, након повлачења Франческа Тотија. На крају сезоне 2018/19, након 18 година у Роми, напустио је клуб.[3] Са 616 утакмица заузима друго место на листи играча са највише наступа за Рому, одмах после Тотија. У лето 2019. године потписао је уговор са Боком Јуниорс, за коју је наступао до јануара 2020. године, када је објавио да завршава играчку каријеру.
Де Роси је био члан омладинских селекција Италије, као и репрезентације Италије. Са репрезентацијом до 21 године освојио је Европско првенство у фудбалу 2004. године,[3][4] а као члан репрезентације и бронзану медаљу на Олимпијским играма.[3][4][5] Од дебија за националну селекцију 2004. године до повлачења 2017. године одиграо је 117 утакмица[6] и он је четврти играч по броју наступа за репрезентацију.[6] Био је члан репрезентације на 3 светска првенства (2006., 2010. и 2014), 3 европска првенства (2008., 2012. и 2016) и 2 купа конфедерација (2009. и 2013). Као члан националне селекције постао је шампион света 2006. године.[6] Уврштен је у Најбољи тим првенства по избору Уефе, на европском првенству 2012. године.[7]