Дакар
главни и највећи град Сенегала / From Wikipedia, the free encyclopedia
Дакар (фр. ) је главни град Сенегала смештен на обали Атлантског океана и једна од главних морских лука на западноафричкој обали. Налази се на пола пута између ушћа река Гамбије и Сенегала, на југоисточној страни Зеленог рта, најзападније тачке Африке. Дакарска лука је једна од најбољих у Западној Африци, добро заштићена кречњачким литицама рта и системом лукобрана. Име града долази од речи што је на језику народа Волоф назив за дрво тамаринд, као и име обалског насеља племена Лебу које се налазило јужно од места гдје је данас први док у луци.[3] Према Националној статистичкој агенцији Сенегала, Дакар је 2005. године у ужем центру града имао 1.030.594 становника, а метрополитански град с предграђима 2.452.656. становника.[4]
Дакар | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Сенегал |
Регија | Дакар |
Становништво | |
Становништво | |
— 2013. | 1.146.052[1] |
— густина | 1.955 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 14° 41′ 33″ С; 17° 26′ 51″ З |
Временска зона | UTC+1 |
Апс. висина | 27 m |
Површина | 550 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Сохам Ел Вардини (2018)[2] |
Веб-сајт | |
www.dakarville.sn |
Дакар је административни центар Сенегала, седиште Сенегалске националне скупштине и председника републике. Град је и главни финанцијски центар западне Африке, седиште десетак националних и регионалних банака, укључујући и банку () која управља јединственом западноафричком валутом, те седиште бројних међународних организација и истраживалачких центара, као и невладиних организација. У Дакру од 1920. живи велика либанска заједница која се углавном бави увозно-извозним пословима. У граду живи и доста Мароканаца који се углавном баве подузетништвом. У граду живе и бројне друге заједнице, претежно састављене од радника из Мауританије, Гвинеје и Зеленортске Републике. У граду је и 20.000 француских исељеника.
Бивша колонијална метропола Француска и даље је снажно присутна у граду јер има базу ратног ваздухопловства у предграђу Јоф, а и француска ратна флота користи луку Дакар као своју сервисну луку. Од 1950. у граду делује Институт за високо школство ( или ) који је 1957. прерастао у Универзитет у Дакру ().[5]