Његови радови обухватају слике, мурале, цртеже и друге уметничке дисциплине, нарочито примењене уметности. Данас су већим делом изложени у Бечкој сецесионој галерији и у оквиру дворца Белведере (Беч), који је претворен у музеј. Климтов примарни субјект било је женско тело, и његови радови су прожети еротицизмом.[1][2] Велики број његових цртежа су у приватним колекцијама бечкихколекционара који их чувају као највеће благо.
Густав Климт је рођен у Браумгардену поред Беча, Аустрија, као друго од седморо деце гравера Ернеста Климта и његове супруге Ане рођене Финстер.[3]
Почиње да похађа школу за примењену уметност у Бечу (1879 — 1883). Своју каријеру отпочиње осликавајући предворје Музеја историје уметности у Бечу. Касније Климт постаје почасни члан Бечког и Минхенског универзитета.
Године 1893, Климт добија поруџбину да ради три слике које би украшавале плафон велике хале универзитета у Бечу. Његове три слике, Филозофија, Медицина и Правда бивају оштро критиковане и сврстане у „изопачену“ и „порнографску“ уметност што је на крају резултовало одлуком да се нацртане слике ипак не прикажу и изложе у хали бечког универзитета. Касније све три слике бивају уништене од стране СС трупа у Другом светском рату маја 1945. То ће бити и последњи пут да је Климт икад прихватио да ради за јавне институције, упркос чињеници да је за слику „Филозофија“, против које је 87 професора потписало петицију, добио златну медаљу на Светској изложби у Паризу.
Његови радови обично зраче жутом и златном бојом, док су фигуре обично постављене у еротској пози. То се може видети у сликама Јудит I (1901), као и у Пољубац (1907 — 1908), а нарочито у Данае (1907). Климт је инспирацију црпео од древних уметника па све до Албрехта Дирера. Његови радови су такође критиковани као рани натуралистички стил, а употреба симбола и симболистичких елемената као начин да „ослободи уметност“ од своје традиционалне културе.
Климт је један од оснивача Бечке сецесије (), а уређивао је и часопис . Напустио је покрет 1908.
Климт узима одмор на језеру Атер и тамо слика пејзаже.
Године 1911. за своју слику „Живот и Смрт“ добија прво место на изложби у Риму. Умире у Бечу6. фебруара, 1918. од шлога као и његов отац. Бива сахрањен на гробљу Хицинг () у Бечу. Гомила слика остаје незавршена.
Новембра 2003, Климтова слика продата је у САД за 29.128.000. долара. Аукцијска кућа „Кристи“, 19. јун2006. продаје слику „Портрет Аделе Блох I“ која је продата за рекордних 135 милиона долара што од тада постаје најскупља слика икада продата надмашивши притом Пикасову слику „Дечак са лулом“ (шп.) која је продата 5. маја2004. за 104 милиона долара.[4]
Јануара 2024. је пронађено Климтова слика „Портрет Госпођице Лизе”, за коју се 100 година веровало да је изгубљена.[5][6]
Климтови радови имали су веома великог утицаја на сликама Егон Шилеа.
Раул Руиз снимио је филм о Густаву Климту, у којем је главна улога додељена Џону Малковичу. Премијера је приказана на интернационалном филмском фестивалу у Ротердаму 28. јануар2006.
Weidinger, Alfred. Klimt. Catalogue Raisonné, Prestel, New York, 2007.978-3-7913-3764-7.
Czernin, Hubertus: Die Fälschung: Der Fall Bloch-Bauer und das Werk Gustav Klimts. Czernin Verlag, Vienna 2006.3-7076-0000-9.
Tobias G. Natter, Max Hollein (Eds.): The Naked Truth: Klimt, Schiele, Kokoschka and other Scandals, Prestel, Munich, 2005.3-7913-3284-8..
Tobias G. Natter: Die Welt von Klimt, Schiele und Kokoschka. Sammler und Mäzene, DuMont, Cologne 2003.3-8321-7258-0..
Schorske, Carl E. "Gustav Klimt: Painting and the Crisis of the Liberal Ego" in Fin-de-Siècle Vienna: Politics and Culture. Vintage Books, 1981.0-394-74478-0.
Freytag, Anette (2010). „Josef Hoffmann's unknown masterpiece: the garden of Stoclet House in Brussels (1905–1911)”. Studies in the History of Gardens and Designed Landscapes. 30 (4): 337—372. ISSN1460-1176. S2CID161356977. doi:10.1080/14601176.2010.485733.