Грађа олфакторног чулног апарата
From Wikipedia, the free encyclopedia
Чуло мириса се налази у мирисном епителу, лоцираном у врху носне шупљине. Она је уздужном преградом (септум) подељена на две шупљине - леву и десну, а трима носним шкољкама у свакој шупљини на још четири ваздушна пролаза. Мирисни епител налази се при врху највишег ваздушног простора, али прелази делом са унутрашње стране на носну преграду. Површина мирисног епитела је релативно мала и износи око 240 mm². Ту је слузокожа задебљана и има жућкасту боју. Овај жути епител је веома значајан јер у случају његовог недостатка (код албиноса, нпр.) настаје мирисно слепило, аносмија.[1]
Главни олфакторни систем, (код људи један јединствени олфакторни систем), је задужен за идентификацију и локализацију мириса, који каже шта мирише и где се то налази. У том смислу, људи заостају у односу на друге сисаре. Пас на пример има до 15 пута већи епител у унутрашњости носне шупљине, чак 100 пута више рецептора по cm². Помоћни олфакторни систем је локализован скрајнуто од главног олфакторног система, и његова основна функција је осетљивост на феромоне. Нема га код риба и птица, а код људи, његово постојање је дискутабилно.