![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4d/Gotze.jpeg/640px-Gotze.jpeg&w=640&q=50)
Гоце Делчев
македонско-бугарски револуционар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Георги Николов Делчев (мкд. , буг. ; 4. фебруар 1872 — 4. мај 1903), познатији као Гоце Делчев (према старијој бугарској ортографији ),[2] био је македонско-бугарски револуционар (комита),[lower-alpha 2][lower-alpha 3][lower-alpha 4][lower-alpha 5] који је дјеловао у Македонији и Једренској области под османском влашћу на прелазу у 20. вијек.[14][15][16][17] Био је најутицајнији вођа Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО), тајног револуционарног друштва[7] које је дјеловало на османским територијама на Балкану крајем 19. и почетком 20. вијека.[18] Делчев је био представник организације у бугарској пријестоници Софији.[19] Као такав, изабран је и за члана Врховног македонско-једренског комитета (ВМОК),[20][21] учествујући у раду управног тијела.[22] Погинуо је у борби са османским трупама уочи Илинданско-преображењског устанка.
![]() | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
војвода Гоце Делчев | |
---|---|
![]() Портрет Гоце Делчева у Софији око 1900. године. | |
Датум рођења | (1872-02-04)4. фебруар 1872. |
Место рођења | Кукуш,[1] Солунски вилајет, Османско царство |
Датум смрти | 4. мај 1903.(1903-05-04) (31 год.) |
Место смрти | Баница, Солунски вилајет, Османско царство |
Место укопа | |
Образовање |
|
Војска |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Gotsedelchev-letter.jpg/640px-Gotsedelchev-letter.jpg)
Рођен у бугарској породици у Кукушу,[23][lower-alpha 6] тада у Солунском вилајету Османском царству, у младости је био инспирисан идеалима ранијих бугарских револуционара као што су Васил Левски и Христо Ботев,[25] који су замислили стварање бугарске републике етничке и религијске равноправности, као дијела замишљене Балканске федерације.[26] Делчев је завршио средњу школу у Солунској бугарској мушкој гимназији и уписао се у Војну школу Његовог кнежевског височанства у Софији, али је одатле отпуштен, само мјесец дана прије дипломирања, због љевичарских политичких убјеђења. Затим се вратио у османску Македонију као бугарски учитељ[27] и одмах постао активиста новооснованог револуционарног покрета 1894. године.[28]
Иако је сматрао да је насљедник бугарске револуционарне традиције,[29] Делчев је као привржени републиканац био разочаран стварношћу у постослободилачкој бугарској монархији.[30] Код њега, као и код многих македонских Бугара, поријеклом из области са мјешовитим становништвом,[31] идеја да се буде „Македонац” добија на значају извјесне старосједелачке лојалности, која је изградила специфичан дух „мјесног патриотизма”[32][33] и „мултиетничког регионализма”.[34][35] Задржао је слоган који је заговарао Вилијам Гледстон, „Македонија Македонцима”, који је обухватао све различите националности које насељавају ову област.[36][lower-alpha 7] На тај начин, његов поглед је укључивао широк спектар тако различитих идеја као што су бугарски патриотизам, македонски регионализам, антинационализам и рани социјализам.[38] Као резултат тога, његова политичка агенда је постала успостављена кроз револуцију аутономне македонско-једренске наднационалне државе у оквиру Османског царства,[lower-alpha 8] као увод у њено укључење у будућу Балканску федерацију.[40] Иако је био образован у духу бугарског национализма, ревидирао је статут организације, према којем је до тада чланство било ограничено само на Бугаре.[41] На овај начин истицао је значај сарадње свих етничких група на наведеним територијама у циљу стицања политичке аутономије.[42]
Данас се Гоце Делчев сматра националним јунаком у Бугарској,[43] као и у Сјеверној Македонији, гдје се тврди да је био један од оснивача македонског националног покрета.[44] Македонски историчари инсистирају да је тадашњи историјски мит о Делчеву имао толико значај да је важнији од свих историјских истраживања и докумената[45] и стога о његовој етничкој идентификацији[46] не треба расправљати.[47] Упркос таквих контроверзним[lower-alpha 9][lower-alpha 10] македонским историјским тумачењима,[51][lower-alpha 11] Делчев је имао јасан бугарски етнички идентитет и своје сународнике је сматрао Бугарима.