Глобализам

Не поистовећивати са глобализација.

Глобализам је појам који се најчешће користи за означавање различитих идеологија глобализације.

Тумачења

Професор Манфред Стигер прави разлику између различитих глобализама, попут правосудног глобализма, џихад глобализма и тржишног глобализма.^[1] Тржишни глобализам укључује идеологију неолиберализма. На један начин, усмјеравање глобализма на идеологију тржишног глобализма и неолиберализма доводи до конфузије. На примјер, канадски филозоф Џон Сол у књизи „Пропаст глобализма и поновно рађање национализма” глобализам изједначава са неолиберализмом и неолибералним глобализмом. Тврди да је глобализам већ разбијен на контрадикторне дијелове и да грађани поново јачају националне интересе и на позитиван и на негативан начин.

Супротно томе, амерички политиколог Џозеф Нај, један од оснивача теорије међунарних односа неолиберализма, генерализује израз тврдећи да се глобализам односи на било који опис и објашњење свијета који се одликује мрежним везама које превазилазе међуконтиненталну удаљеност; док се глобализација односи на повећање или пад степена глобализма.^[2] Ова генерална употреба концепта је много мање заступљена.

Дефиниција

Пол Џејмс дефинише глобализам „...као доминантна идеологија и субјективитет повезан са различитим историјско-доминантним формацијама глобалног ширења. Дефиниција строго подразумјева да је било претмодерних и традиционалних облика глобализма или глобализације прије него што је покретачка сила капитализма настојала да колонизује сваки кутак планете, на примјер, вратимо се Римском царству у другом вијеку нове ере, а можда и Грцима петог вијека прије нове ере.”^[3]

Види још

• Антиглобалистички покрет
• Културна глобализација
• Димензије глобализације
• Глобални капитализам
• Глобално загријавање
• Глобализација
• Информатичко доба
• Изолационизам
• Национални интерес
• Неоконзерватизам
• Неолиберализам
• Нови свјетски поредак
• Постиндустријско друштво
• Владајућа класа
• Организација уједињених нација

Референце

1. Steger 2008, стр. ^{[потребна страна]}
2. Nye 2002
3. James 2006, стр. 22

Литература

• James, Paul (2006). Globalism, Nationalism, Tribalism: Bringing Theory Back In. London: Sage Publications.
• James, Paul; Steger, Manfred B. (2010). Globalization and Culture, Volume IV: Ideologies of Globalism. London: Sage Publications.
• Kolko, Joyce; Kolko, Gabriel (1972). The Limits of Power: The World and United States Foreign Policy, 1945–1954. New York, NY: Harper & Row. ISBN 978-0-060-12447-2.
• Leffler, Melvyn P. (2010). „The emergence of an American grand strategy, 1945–1952”. In Melvyn P. Leffler and Odd Arne Westad, eds., The Cambridge History of the Cold War, Volume 1: Origins. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 67—89. ISBN 978-0-521-83719-4.
• Machlup, Fritz (1977). A History of Thought on Economic Integration. New York, NY: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04298-7.
• Nye, Joseph (15. 4. 2002). „Globalism Versus Globalization”. The Globalist. Приступљено 27. 10. 2014.
• Peck, James (2006). Washington's China: The National Security World, the Cold War, and the Origins of Globalism. Amherst, MA: University of Massachusetts Press. ISBN 978-1-558-49536-4.
• Steger, Manfred B. (2008). The Rise of the Global Imaginary: Political Ideologies from the French Revolution to the Global War on Terror. Oxford: Oxford University Press.
• Steger, Manfred B. (2009). Globalism: The New Market Ideology (3rd изд.). Lanham, MD: Rowman & Littlefield.
• United States Department of State (1948). Foreign Relations, 1948: Volume I, Part 2. Washington, DC: US Government.
• Veseth, Michael, ур. (2002). The Rise of the Global Economy. The New York Times 20th Century in Review. Chicago, IL: Fitzroy Dearborn Publishers. ISBN 978-1-579-58369-9.

Спољашње везе

• Globalism/Antiglobalism: a survey and a view