Гласовна транскрипција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гласовна или фонетска транскрипција јесте прилагођено преношење гласова из једног језика у други, тј. прилагођено писање израза страних језику у који се транскрибује,[1][2] при чему се настоји записивање назива симболима циљног језика са најсличнијом гласовном вредношћу.[3]
У стандардне гласовне шеме спада Међународни фонетски алфабет (МФА, ИПА) и његов еквивалент Фонетски алфабет метода процене говора (САМПА).
Насупрот гласовне, постоји правописна или ортографска транскрипција. Правопис језика у који се транскрибује садржи тачно одређена правила, тј. упутства како транскрибовати одређене гласове. У већини случајева, правописна транскрипција, за разлику од фонетске, није у потпуности базирана на МФА запису, већ и на писму.[2] Фонетски пренос страних појмова у српски језик користи се само појмове претходно непознате српском језику, и то из језика непокривених правилима правописног преноса.