Герилски рат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Герилски рат, партизански рат[1] или мали рат, је у војној терминологији скуп борбених дејстава која изводе јединице у позадини противника, иза борбеног распореда, на споредним правцима и правцима комуникација.[2] Мали рат је у суштини посебан начин употребе војних јединица мање бројности, за разлику од нормалног (великог) рата који се изводи главним снагама на линији фронта. Понекад се малим ратом означавају и партизански, герилски и револуционарни ратови.[2] Герилски рат се састоји у кориштењу малих али покретних јединица које изводе заседе, препаде и саботаже, у сврху слабљења непријатељске логистике и морала како би га се дугорочно онеспособило за даље вођење ратних операција.
Герилску стратегију могу примјењивати и редовна војска и нередовне, устаничке односно паравојне формације, а у правилу је примењује страна која је бројчано, технички или на други начин инфериорна непријатељу који примјењује „конвенционалну” стратегију. Успешан партизански рат прераста у „конвенционални” рат, релативним изједначавањем по снази са непријатељем, стварањем регуларне војске и успостављањем чврстих фронтова. Герилска стратегија, поготово у 20. и 21. веку, представља карактеристику разних политичких покрета који своје циљеве настоје да остваре оружаном борбом; зато се ти покрети понекад називају и герилским покретима; за припаднике таквих паравојних формација се користи израз герилци или партизани. Израз герила се понекад користи и за неке мирнодопске делатности, ако се обављају мимо устаљених правила, као на пример герилски маркетинг или герилска кинематографија.