Географија
наука која проучава копнену површину, друштва која је насељавају и територије, пејзаже, места или регионе који је формирају када међусобно делују једни са другима / From Wikipedia, the free encyclopedia
Географија или земљопис[1] је сложена наука која проучава природне и друштвене појаве и процесе у геопростору, те везе и односе између њих.[2] Назив географија је грчког порекла и долази од -Земља и -писати, описивати.[3] Прва особа која је користила реч „γεωγραφία” био је Ератостен (276—194. п. н. е.).[4] Уз филозофију и историју, географија припада међу најстарије науке људске цивилизације. Она се за објашњавање географског простора користи методама природних и друштвених наука. С обзиром на разнозначност геопростора, географија је као наука врло комплексна. То је једина дуална наука, која повезује природне и друштвене науке.[5] Назива се и светском дисциплином.[6]
Географија је, дакле, синтетичка наука, која спаја многа достигнућа бројних наука ради објашњавања географског простора.[7][8] Она припада у групи природних наука, јер јој је основно полазиште у природним обележјима геопростора. Географија као наука о географском простору (Земљиној површини) објашњава раширеност, утицаје и међузависност свих најважнијих природних и друштвених чиниоца, који суделују у обликовању геопростора као целине или његових просторних делова (регија). Задатак географије као науке је да у сваком тренутку пружи комплексну и свеобухватну информацију о стању географских појава и процеса, те о узрочно-последичним везама и односима као и законима и закономерностима што произилазе из њих. Једноставније речено, географско знање нам је потребно да бисмо разумели савремену ситуацију на планети, те да бисмо на основу тога усмерили развој у будућности, што се остварује кроз просторно планирање у складу са принципима одрживог развоја.[9]