Војислављевићи
српска средњовековна династија / From Wikipedia, the free encyclopedia
Војислављевићи су били српска средњовјековна династија, која је током 11. и 12. вијека владала над разним српским земљама, почевши од Дукље и Травуније, преко Захумља, до Босне и Рашке. Најзнаменитији владари из ове династије били су: кнез Стефан Војислав, који је ослободио земљу од византијске власти, његов син Михаило I, који је проширио државну власт и стекао краљевско достојанство и Михаилов син, краљ Бодин који је владао готово свим српским земљама, а претходно је као вођа великог словенског устанка против византијске власти (1072) био проглашен и за цара.[1][2][3][4][5]
Војислављевићи | |
---|---|
Држава | Дукља, Травунија, Захумље, Босна, Рашка |
Владарска титула | кнез, краљ |
Оснивач | Стефан Војислав |
Посљедњи владар | Михаило III Војислављевић |
Владавина | 1018—1186 |
Националност | српска |
Вјера | православна, католичка |
Током прве половне 12. вијека, династија је била оптерећена честим унутрашњим сукобима, што је довело до сужавања власти, губитка краљевске титуле и поновног јачања византијског утицаја у приморју. Последњи изданак династије, кнез Михаило III владао је уском приморском облашћу.[6]
Након 1180. године, главну улогу у борби за протјеривање византијске власти из српског приморја преузео је сродник Војислављевића, српски велики жупан Стефан Немања, који је управу над приморским областима повјерио свом најстаријем сину Стефану Вукану. Тековине из вријемена династије Војислављевића неговане су и у држави Немањића, а некадашња држава Војислављевића је помињана и као старо, односно велико краљевство од прва.[7][8][9]