![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Iabucovat.jpg/640px-Iabucovat.jpg&w=640&q=50)
Влашки обредни хлеб
From Wikipedia, the free encyclopedia
Влашки обредни хлеб један је од аспекта духовне културе Влаха источне Србије, који се кроз векове очувао у обредним хлебовима и обичајима, међу којима је најистакнутији обичај и обредни феномен помана; за који Власи израђују на стотине, па чак и на хиљаде хлебова.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Iabucovat.jpg/320px-Iabucovat.jpg)
После миленијумског живота влашке етничке групе на простори Источне Србије, влашки обредни хлеб и његов помански обичај данас су озбиљно угрожени савременим променама у друштвеном и културном животу села. Иако припада једној малој и непознатој етничкој групи, која је кроз целу своју историју била или на друштвеном дну или на друштвеној маргини, „влашки обредни хлеб садржи универзалне људске вредности, сачуване на начин као ретко где у другим друштвима и другим културама!”[1]
Свакодневни хлеб код Влаха скроман је као и свуда, али у сакралним обредима постаје раскош каква се ретко где виђа. Нарочито је истакнута његова улога у култу мртвих, у коме се понекад на једној трпези може наћи више хиљада хлебова у исто време! Овакав обред зове се помана и први пут се приређује навече после укопа покојника (cara), затим на седам дана од смрти (stamîna). Важна је помана на четрдесет дана (patrudzăśilji) јер се верује да умрли тада коначно прелази у загробни свет. Поманом се обележава полугодишњица и годишњица смрти, затим се она понавља сваке године, све до истека седмогодишњег циклуса када престају директне обавезе живих према умрлом рођаку.[2]