српски књижевник и универзитетски професор From Wikipedia, the free encyclopedia
Владимир Пиштало (Сарајево, 8. мај 1960) српски je књижевник и амерички универзитетски професор. Тренутни је управник Народне библиотеке Србије.
Владимир Пиштало | |
---|---|
Датум рођења | 8. мај 1960. |
Место рођења | Сарајево, НР БиХ, ФНР Југославија |
Образовање | доктор историјских наука |
Универзитет | Њу Хемпшир, Дарам, САД |
Занимање | Писац, уредник, универзитетски професор |
Значајни радови |
|
Титула | управник Народне библиотеке Србије |
Претходник | Ласло Блашковић |
Родитељи | Боривој Пиштало Мирјана Пиштало (рођ. Вуковић) |
Награде |
|
Рођен је у Сарајеву 8. маја 1960. године у породици Боривоја Пиштала, универзитетског професора, и Мирјане Пиштало (рођене Вуковић), професорке.[1] Основну школу завршио је у Краљеву (1966–1970) и Београду (1970–1974). Гимназију (1974–1979) је завршио у Београду. Студирао је на Правном факултету у Београду и на Правном факултету у Сарајеву, где је дипломирао у јануару 1985. Године 1993. мигрирао је у САД, а 1995, као „странац изузетних способности”, постао је „стални резидент” САД. Одбранио магистарски рад из области социологије уметности у јулу 1995, те докторску дисертацију из историје питања о три идентитета српских исељеника (српском, америчком и југословенском) у децембру 2000. на Универзитету Њу Хемпширу у САД.[2]
Пре него што је отпутовао у Сједињене Америчке Државе 1993, радио је као уредник у часопису Књижевна реч (1986–1990), уредник културне рубрике Железничких новина (1987–1992), уредник у магазину Дело (1990–1992) и активно и критички коментарисао крвави распад Југославије у својој колумни у часопису Време.
У САД радио је као вођа пројекта Одрживи развој и култура на Институту за одрживи развој Универзитета у Њу Хемпширу, Дурам, (1996–2000). Био је предавач америчке, руске и светске историје на Универзитету у Новом Хемпширу, Дурам, (1997–2002). На приватном Бекер колеџу, у Вустеру, Масачусетс, био је професор америчке и светске историје (2002–2020).[3] На седници Владе Србије 4. фебруара 2021. именован је за вршиоца дужности управника Народне библиотеке Србије,[4] а од децембра 2021. је управник Народне библиотеке Србије. Као управник Народне библиотеке Србије, залаже се за обнову Библиотеке на Косанчићевом венцу.[5]
Објавио је прву причу у Књижевном магазину 1978. кад му је било 18 година и прву књигу 1981. кад је имао 21 годину. Као студент постаје ко-оснивач књижевне групе Београдска Мануфактура Снова. Објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Његова најпознатија дела су романи Тесла, портрет међу маскама, Миленијум у Београду и Венеција и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика.[6] Роман Тесла, портрет међу маскама има чак 16 превода, а Миленијум у Београду 7 превода. Француски превод романа Миленијум у Београду био је у најужем избору за престижну годишњу награду „Фемина“ за најбољи преведени роман на француском језику за 2008. годину.[7] Миленијум у Београду заокружује измене књижевног става и прозног рукописа које су започеле још почетком 90-тих књигом Крај века.[8] Његов роман Сунце овог дана: писмо Андрићу, за веома кратко време постао је кључан за разумевање дела Владимира Пиштала. Написао је дело које говори истовремено о Србији и Америци, разумевању света писања и видљивог света.[9]
Чарлс Симић, Хотел Несаница, Књижевна општина Вршац 1994 – (с енглеског језика) COBISS.SR-ID – 173131783[мртва веза]
Нова издања књига Владимира Пиштала објављују се у Издавачкој кући „Агора“ у едицији Изабрана дела Владимира Пиштала.[26]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.