Владимир Бакарић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Владимир Бакарић (Велика Горица, 8. март 1912 — Загреб, 16. јануар 1983) био је правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Хрватске, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.
владимир бакарић | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1912-03-08)8. март 1912. | |||||||||
Место рођења | Велика Горица, Аустроугарска | |||||||||
Датум смрти | 16. јануар 1983.(1983-01-16) (70 год.) | |||||||||
Место смрти | Загреб, СР Хрватска, СФР Југославија | |||||||||
Професија | друштвено-политички радник | |||||||||
Супружник | Марија Шољан-Бакарић | |||||||||
Члан КПЈ од | 1933. | |||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||||||
Служба | НОВ и ПО Југославије 1941 — 1945. | |||||||||
Чин | генерал-потпуковник у резерви | |||||||||
Председник ЦК СК Хрватске | ||||||||||
Период | 1944 — 1969. | |||||||||
Претходник | Андрија Хебранг | |||||||||
Наследник | Савка Дабчевић Кучар | |||||||||
Председник Владе Народне Републике Хрватске | ||||||||||
Период | 1945 — 1953. | |||||||||
Претходник | функција установљена | |||||||||
Наследник | Јаков Блажевић | |||||||||
Председник Народног сабора Народне Републике Хрватске | ||||||||||
Период | 1953 — 1963. | |||||||||
Претходник | Златан Сремец | |||||||||
Наследник | Иван Стево Крајачић | |||||||||
Народни херој од | 23. јула 1952. | |||||||||
Одликовања |
|
Током срудија права у Загребу, прикљчуо се омладинској комунистичкој организацији, а 1933. постао члан тада илегалне Комунистичке партије (КПЈ) и Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Од 1935. био је секретар организације СКОЈ на Свеучилишту у Загребу и члан Централног комитета СКОЈ. Политички је деловао у Загребу, а због револуционарног рада је током 1935. и 1936. био хапшен. Покретао је у уређивао више партијских листова и часописа. Члан Централног комитета КП Хрватске био је од 1940. године.
Након окупације Југославије, 1941. деловао је најпре у Загребу, крајем исте године прешао је на ослобођену територију Лике, где је преузео дужност политичког комесара Главног штаба НОП одреда Хрватске. Биран је за већника АВНО Југославије, а 1943. био је и један од организатора ЗАВНО Хрватске. Децембра 1943. потао је члан Националног комитета ослобођења (НКОЈ) и заменик повереника за иностране послове, након чега је учествовао у борби за међународно признање Нове Југославије. Октобра 1944. преузео је дужност секрерата ЦК КП Хрватске, коју је обављао до марта 1969. године.
Априла 1945. постао је председник Владе Федералне Хрватске и ову дужност је обављао у наредних неколико мандата до децембра 1953. године. Потом је од 1953. до 1963. био председник Народног сабора НР Хрватске. Упоредо је од 1945. до 1953. био члан Президијума Народне скупштине ФНРЈ, а од 1949. до 1960. председник Народног фронта, односно Социјалистичког савеза Хрватске. Од 1948. биран је за члана Централног комитета КП Југославије, а од 1952. Извршног комитета ЦК СКЈ, односно Председништва ЦК СКЈ. Од 1974. био је члан Председништва СФРЈ и у два једногодишња мандата његов потпредседник. Написао је више теоријских и публицистичких радова о економским и друштвеним проблемима у СФРЈ. Имао је чин генерал-потпуковника у резерви.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других одликовања, међу којима су Орден народног хероја и Орден јунака социјалистичког рада.