Вилхелм Рајх

Вилхелм Рајх ( ; Добзау, 24. март 1897 — Луисбург, 3. новембар 1957) је био аустријски, касније амерички, психијатар, психоаналитичар и критичар друштва.

Вилхелм Рајх
Музеј Вилхелма Рајха
Датум рођења	(1897-03-24)24. март 1897.
Место рођења	Добзау, Аустроугарска
Датум смрти	3. новембар 1957.(1957-11-03) (60 год.)
Место смрти	Луисбург, САД
Супружник	Annie Reich, Elsa Lindenberg, Ilse Ollendorf
Веб-сајт

Биографија

Вилхелм Рајх је потицао из јеврејске породице која није била блиска јеврејској традицији. Студирао је на Универзитету у Бечу код Зигмунда Фројда. Касније је радио као психијатар у Берлину и био члан Комунистичке партије Немачке. Тих година објавио је књиге „Сексуална револуција“ и „Масовна психологија фашизма“. У овој другој је тврдио да је фашизам последица сексуалне репресије, а и да је комунизам својеврсни „црвени фашизам“. Због тога је избачен из комунистичке партије, а ову књигу су касније забранили нацисти.

Када је Хитлер дошао на власт морао је да побегне из Немачке. Преко Скандинавије је 1939. стигао у САД. После низа чланака о оргону и својим политичким ставовима, Америчка агенција за храну и лекове је почела да истражује његово деловање. Суд је 1954. наредио спаљивање свих књига и докумената који су помињали оргонску енергију. Због игнорисања наредбе суда да прекине продају акумулатора оргона осуђен је на две године затвора 1956. Умро је у затвору новембра 1957.

Научни рад

Познат је по својим доприносима сексологији и психоаналитичкој терапији, свом доприносу сексуалној еманципацији и контроверзним истраживањима енергије оргона. Тврдио је да ова енергија испуњава атмосферу и сва жива бића. Многи савременици су у њему видели контроверзну личност, па и чудака.

У својој књизи посвећеној С. Фројду, „Функција оргазма“ () из 1927, био је први научник који је оспорио примат мушке сексуалне функције у стварности као и у свом симболизму.

За време живота у Ослу (1934—1937) проучавао је микроскопске организме протозое. Сматрао је да сложеним физичко-хемијским процесом може да од њих издвоји бионе (најпримитивнији стадијум живота) и да учини енергију оргона видљивом. Тврдио је да се једноћелијски организми деле на оне који разлажу организме (Т бацили) и на оне који промовишу стварање новог живота. Одавде је дошао до закључка да је недостатак енергије оргона узрокује ширење Т бацила у ткивима и појаву болести типа рака.

Током 1940-их Рајх је израдио низ акумулатора оргона у којима би се акумулирао оргон из атмосфере. Енергија скупљена у акумулаторима би се онда користила за лечење болести. Њене ефекте је тестирао на људима и животињама, али није дошао до јасне потврде своје теорије болести као одсуства оргона. Пројектовао је и апарат за стварање облака којим би се енергија оргона каналисала у атмосферу и тако стварала облаке и кишу.

Енергију оргона је називао „првобитна космичка енергија“, тврдио је да је плаве боје и да од ње зависи време, боја неба, гравитација, емоције и сексуалност. По њему, то је једина енергија у природи која има негативну ентропију и која је одговорна за уређење материје.

Вилхелм Рајх је 1940. и 1941. био у контакту са Албертом Ајнштајном и убедио га да тестира акумулатор оргона. Акумулатор који је начинио за овај експеримент састојао се од Фарадејевог кавеза споља изолованог дрветом и папиром. Ајнштајн се сложио да би повећање температуре без извора топлоте била револуционарна новост у физици и негација закона термодинамике. Лично је извршио неколико експеримената у своме подруму, али није установио температурне разлике које би подупрле Рајхове претпоставке.

У каријери психолога и психијатра оријентисао се на структуру карактера личности, пре него на индивидуалне неуротске симптоме. Промовисао је адолесцентну сексуалност, употребу контрацепције, абортус и женску економску независност. Сматрао је да је оргазмичка потенција најважнији критеријум за психофизичко здравље.

Дела (избор)

• Функција оргазма (, 1927)
• Дијалектички материјализам и психоанализа (, 1929)
• Пад сексуалног морала (, 1932)
• Масовна психологија фашизма (, 1933)
• Сексуална револуција ( 1936, 1966)
• Бион (, 1938)
• Биопатологија рака (, 1948)
• Слушај, мали човече! (, 1948)
• Етер, Бог и ђаво (, 1949)
• ОРАНУР експеримент - први извештај (, 1951)
• Људи у невољи (, 1953)
• Контакт са свемиром, ОРАНУР експеримент - други извештај (, 1957)

Спољашње везе

• Музеј Вилхелма Рајха у држави Мејн
• Биографија Архивирано на сајту (25. март 2008)
• Америчка школа оргономије
• Биофизичка лабораторија Оргон
• Вилхелм Рајх - живот и дела
• Покрет „либидиналне“ екологије - инспирисан Рајховим идејама