![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/Wikipedia-logo-v2.svg/langsr-640px-Wikipedia-logo-v2.svg.png&w=640&q=50)
Википедија
слободна онлајн енциклопедија коју свако може да уређује / From Wikipedia, the free encyclopedia
Википедија (енгл. ) јесте енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу софтвера Медијавики. Чланке на Википедији може мењати свако с приступом интернету, што је и слоган овог веб-сајта.
Википедија | |
---|---|
![]() ![]() | |
Снимак екрана ![]() Главна страница Википедије на енглеском језику | |
Веб-адреса | |
Слоган | Слободна енциклопедија коју свако може да уређује енгл. |
Комерцијалност | не |
Рекламе | не |
Тип | интернетска енциклопедија |
Индустрија | интернет |
Регистрација | опционо[1] |
Доступан на | 329 језика |
Доступан у | широм света |
Број рег. корисника | ≈271.000 активних корисника[2] и ≈114.800.000 регистрованих уредника |
Лиценца за садржај | 3.0 Већина текста је такође лиценцирана и ; лиценцирање других медијалних садржаја варира од случаја до случаја |
Програмски језик | платформа[3] |
Власник | Задужбина Викимедија |
Творци | Џими Вејлс, Лари Сангер |
Уредници | свако ко се региструје или не региструје и уређује |
Кључни људи | Џими Вејлс |
Покренут | 15. јануар 2001.; пре 23 године (2001-01-15) |
Алекса ранг | ![]() |
Тренутни статус | активан |
Подружнице | Нупедија () |
Родитељска компанија | Задужбина Викимедије |
Напомене и референце:
|
Пројекат је почео 15. јануара 2001. године као подршка Нупедији, енциклопедији коју су писали стручњаци. Сада њоме руководи непрофитна Задужбина Викимедија. Википедија тренутно има више од 63,4 милиона чланака на 319 пројеката, од чега је више од 6,8 милиона на верзији писаној енглеским језиком те преко 691.000 чланака на српском језику. Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а велику већину чланака може да уређује свако ко има приступ интернету. Како је популарност Википедије константно расла од њеног почетка, она се сада налази међу 5 најпосећенијих сајтова на свету.
Успех Википедије је покренуо и неколико других сестринских пројеката (Википодаци, Викиновости, Викикњиге, Викиречник, Викицитат, Викиврсте и др.). Често се доводи у питање поузданост података објављених на Википедији. Сада је већ уобичајено цитирање Википедије у средствима масовног информисања као и у академским круговима. Некада се то чини уз критику, а некада уз похвалу за слободно умножавање, честе измене, покривеност различитости... Сарадници се охрабрују да се придржавају политике „неутралне тачке гледишта”, под којом се подразумева писање без пристрасности, представљајући гледишта већине и свих значајних мањина подједнако. Статус Википедије као референце за рад је ипак упитан јер њена отворена природа омогућава вандализме те нетачности, недоследности и лош квалитет. Такође, критикују је због систематских грешака, давања предности консензусу уместо научном ауторитету, као и недостатка стручњака у поређењу са традиционалним енциклопедијама. Међутим, разноврсност и детаљност њених чланака, као и свакодневно обнављање, чине је корисним референтним извором за милионе људи.
Википедија има 319 језичких издања, од чега је 308 тренутно активних односно свакодневно се унапређују. Од тог броја, 18 има преко 1.000.000 чланака. (подаци од марта 2021. године) Себуанско издање Википедије има преко 6,1 милиона чланака, те је рангирано на другу позицију после енглеске Википедије, док је на трећем месту шведска Википедија са преко 2,5 милиона написаних чланака. Четврто и пето место заузимају Википедија на немачком и Википедија на француском језику са преко 2,9 односно преко 2,6 милиона чланака, редом.
Википедија на српском језику тренутно се са 691.898 написаних чланака налази на 21. месту, а сваког месеца има око 500—1.500 статистички активних корисника. Википедија на каталонском језику заузима 20. место са око 756.000 чланака. На 22. месту налази се Википедија на индонежанском језику са око 700.000 написаних чланака.