Византијска архитектура
From Wikipedia, the free encyclopedia
Византијска архитектура је настала на подручју које се налази на територији Источног римског царства (Византија) и везана је за Цариград и ако нема тачне демаркационе линије њеног одељивања од хришћанске уметности може се сматрати да је настала у почетку 5. века.[1][2] Овај назив користе модерни историчари приликом означавања средњовековног римског царства, које се развило као препознатљиви културни и умјетнички ентитет са средиштем у Константинопољу новом средишту царства након Рима.[3] Као и код Византијске уметности, рана византијска архитектура је била само наставак традиције римске архитектуре, те због тога историчари уметности нису били у стању да успоставе оштру линију њиховог архитектонског стилског раздвајања. Током више од 11 векова постојања, Византијско царство (које је обједињавало богату грчко-римску традицију) је имало огроман утицај на европску и блискоисточну архитектуру, те је на тај начин било главна основа за каснији развој ренесансне и османлијске архитектонске традиције. Ово доба архитектуре може се грубо поделити у три фазе: рана, средња и касна (комненска и палеолошка) епоха.