Версајски дворац
From Wikipedia, the free encyclopedia
Версајски дворац (фр. ) је била резиденција француских краљева Луја XIV, Луја XV и Луја XVI. Смештена је на 11 хектара код града Версаја југозападно од Париза, и окружена са 815 хектара паркова. Овај дворац-споменик је чувен у свету по својој лепоти, као и по значајним догађајима који су се ту одиграли. Краљеви су са својим дворјанима били становници дворца од 1682. до 1789, са изузетком неколико година у периоду регентства Филипа, војводе Орленског (1715—1723). Версај је постао симбол врхунца француске монархије.
Версајски дворац Château de Versailles | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Палата и парк Версаја |
Место | Palace and Park of Versailles, Версај, Француска |
Координате | 48° 48′ 17″ С; 2° 07′ 13″ И |
Површина | 67.000 m2 (720.000 sq ft) |
Укључује |
|
Критеријум | мешовита: i, ii, vi |
Референца | 83 |
Упис | 1979. (3. седница) |
Веб-сајт |
Дворац Версај је настао као ловачки дворац Луја , који су од 1661. значајно доградиле архитекте Луја : Луј ле Во, Франсоа Дорбеј, Жил Арден-Мансар и Робер де Кот. Унутрашњу декорацију је дизајнирао Шарл Лебрен, а паркове Андре ле Нотр. Тако је настао по многима најлепши од свих двораца Европе. Унутар зидина Версаја живело је око 6.000 људи, а дворац украшавају многобројне фонтане и предивно зеленило. У дворцу се налази и знаменити стони астрономски сат.[1] Важна дворана је Галерија огледала у којој је 1919. године потписан Версајски уговор и тако окончан Први светски рат. Версај престаје бити краљевска резиденција 1789. године након Француске револуције.