Велика криза
From Wikipedia, the free encyclopedia
Велика криза (позната још као и Велика депресија) је глобални економски крах који је почео 1929. године и трајао до 1939. Сматра се за најдужи и најоштрији суноврат индустријализованог Западног света до велике рецесије.[1]
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Почетак Велике кризе се узима 29. октобар 1929. године, дан познат као Црни уторак, када је дошло до пада берзе у Сједињеним Државама, што је резултовало драстичним падом производње роба и услуга, драматичним растом незапослености и акутном дефлацијом. Због културно-социолошких последица овог догађаја, које су биле најизраженије у САД, Велика депресија се налази на другом месту на листи по разорном утицају на друштво, одмах иза Грађанског рата.
Почетак и снага Велике депресије разликују се међу државама. Депресија је посебно била тешка и дуга у САД и државама Европе, мање у Јапану и већем делу Латинске Америке. Постоји више фактора који су утицали на настанак Велике кризе, а најважнији узроци су, између осталог, пад агрегатне тражње, финансијска паника и јуриш на банке и несинхронизоване економске политике националних влада.
Златни стандард, који је блиско повезивао све државе света у мрежу фиксних девизних курсева, играо је кључну улогу у трансмисији америчког економског суноврата ка другим земљама. Опоравак од Велике депресије је у великој мери подстакнут одбацивањем златног стандарда и политиком фискалне и монетарне експанзије, премда монетарна политика у то време још није била у потпуности детерминисана. У условима златног стандарда, ове политике не би биле могуће. Велика депресија довела је до фундаменталних промена економских институција, а кључну улогу у економској теорији и политици је одиграо Џон Мејнард Кејнс, који је поред успостављања макропривреде и доктрине фискалне експанзије, остао упамћен по изјави: „Дуг рок не постоји. На дуги рок сви смо мртви.“