Велика Грчка
From Wikipedia, the free encyclopedia
Велика Грчка (лат. , грч. [], итал. ) је име јужног дела Италије, којега су Грци колонизовали у 8. веку п. н. е. То име су Римљани дали приобалским областима Јужне Италије у данашњим италијанским регијама Калабрија, Апулија, Базиликата, Кампанија и Сицилија; ови региони су били у великој мери насељени грчким насељеницима.[1] Ови досељеници, који су почели да пристижу у 8. веку пре нове ере, донели су са собом своју хеленску цивилизацију, која је оставила трајан траг у Италији (као на пример у култури старог Рима). Они су такође утицали на домородачке народе, као што су Сикули и Енотријани, који су се хеленизовали након што су усвојили грчку културу као своју.
Велика Грчка Μεγάλη Ελλάς | |
---|---|
Историјски регион | |
Старогрчке колоније и њихове дијалекатске групе у Великој Грчкој. северозападни дорски
ахејски дорски
дорски прави
јонски | |
Садашни статус | Италија |
Грчки израз Megálē Hellás, касније преведен на латински као Magna Graecia, први пут се појављује у Полибијевим Историјама,[2] где је овај термин приписао Питагори и његовој филозофској школи.[3][4] Страбон је такође користио термин да означи величину територије коју су освојили Грци,[5] а римски песник Овидије је користио тај термин у својој песми Фасти.