Векторске заразне болести
From Wikipedia, the free encyclopedia
Векторске заразне болести, трансмисивне заразне болести (ВЗБ) су болести чији узрочник (бактерија, вирус, рикеција, паразит) извесно време, пре него што доспе у свог домаћина, проведе у вектору (комарац, крпељ и различите друге врсте инсеката). Тако након тзв. спољашњег периода инкубације, који представља време неопходно да вектор постане заразан, са њега се преноси узрочника заразних болести на осетљивог домаћина (човека, сисара, птице и друге жвотиње) убодом/угризом.[1][2][3]
Векторске заразне болести | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Инфектологија |
МКБ-10 | A92.3 |
МКБ-9-CM | 066.4 |
DiseasesDB | 30025 |
MedlinePlus | 007186 |
MeSH | D014901 |
Инфицирани вектори најчешће доживотно преносе узрочника, којим су заражени. Како су вектори организми који немају механизме за одржавање терморегулације (телесне топлоте), они су директно зависни од спољашње температуре средине, у којој су настањене. Како је оптимална температура и влажност ваздуха основни предуслов за развој јаја и ларви инсеката у одрасле јединке, оне се у условима високе температуре и велике влажности размножавају геометријском прогресијом, у великом броју.[4]
Векторске заразне болести имају сезонски карактер, због начина преношења који зависи од активности вектора, па су тако у земљама са умерено континенталном климом као што је Србија, вектори најактивнији углавном од пролећа до јесени. Боравак у природи, људи и домаћих животиња у том периоду године носи са собом и одређене ризике, између осталог и ризик излагања векторским заразним болестима.
Многе вектором преносиве заразне болести имају ендемски карактер, што значи да су одомаћене на одређеном подручју на којем постоје повољни услови за одржавање узрочника болести због присуства одговарајућих резервоара заразе (најчешће различите врсте ситних дивљих животиња) и вектора.