Везивање стопала
From Wikipedia, the free encyclopedia
Везивање стопала (трад. кин. 纏足, упрошћ. кин. 缠足; пин'јин: chánzú) је стари кинески обичај спречавања раста стопала девојчица и младих жена. Према облику који стопало има након везивања оно се назива још и лотосово стопало, златни лотос итд. Обичај везивања стопала је јединствен обичај који је особен део традиционалног кинеског начина живота, културе и естетике.
Тачно време у којем је обичај златног лотоса настао није познат и има више могућих извора ове праксе. Сматра се да је почела у периоду Пет династија и десет краљевстава у кругу људи вишег друштвеног статуса, а затим је наставила да буде још популарнија за време династије Сунг, када је почела да се шири кроз остале друштвене слојеве. Популарн обичај се усталио у свим слојевима, сем у најсиромашнјим и међу сељаштвом где су жене морале да имају стопала способна за физички рад на пољу. Први покушај забране обичаја био је 1664. године од стране цара Кангсија, али узалудно, јер се обичај још више проширио међу женама. Следећи напори ради искорењавања обичаја били су у 19. веку, но обичај је званично престао да буде практикован у првој половини 20. века.[1]
У 16. и 17. веку јављају мушкарци, највероватније хомосексуалци који су припадали глумачким и вишим круговима друштва који су имали везана стопала, најчешће дужине око 15 цм и ширине 5 цм.