From Wikipedia, the free encyclopedia
Василиј Михајлович Блохин (рус. ; Владимирска губернија, 7. јануар 1895 — Москва, 3. фебруар 1955) је био совјетски генерал-мајор, који је служио као главни егзекутор НКВД за време администрација Генриха Јагоде, Николаја Јежова и Лаврентија Берије.
ВАСИЛИЈ БЛОХИН | |
---|---|
Пуно име | Василиј Михајлович Блохин |
Датум рођења | 7. јануар 1895. |
Место рођења | Владимирска губернија, Руска Империја |
Датум смрти | 3. фебруар 1955. (60 год.) |
Место смрти | Москва, Руска СФСР, Совјетски Савез |
Служба | 1915 — 1917. 1918 — 1952. |
Војска | Руска императорска армија Совјетска армија |
Чин | генерал-мајор |
Јединица | НКВД |
Учешће у ратовима | Први светски рат |
Одликовања |
Блохин је рођен 7. јануара 1895. године, у Владимирској губернији. Током Првог светског рата, служио је у Руској императорској армији, да би се након Фебруарске револуције 1917. године вратио кући. У редове Црвене армије ступио је 1918. године, а од 1921. године је у органима безбедности Совјетског Савеза. Исте године је примљен у чланство Руске комунистичке партије (бољшевика) (РКП(б)). Након неколико година ревносне службе, бива ангажован на тзв. „мокрим пословима”. На ту дужност га је изабрао Стаљин лично, 1926. године. Блохин је предводио чету егзекутора која је спровела већину егзекуција током Стаљинове владавине (углавном за време Велике чистке).
Извори совјетске владе говоре о око 828.000 званичних НКВД егзекуција током Стаљинове владавине,[1] а за Блохина је забележено да је својеручно убио десетине хиљада затвореника и заробљеника током 26 година на дужности — укључујући 7.000 осуђених пољских ратних заробљеника у продуженим масовним егзекуцијама[1][2] што га вероватно чини најпродуктивнијим званичним егзекутором у забележеној људској историји.[1] Међу одликовањима која је добио су Орден симбола части (1937), Орден црвене заставе (1941) и Орден Лењина (1945).[3]
Након Стаљинове смрти, 1953. године је пензионисан, а умро је у Москви, 3. фебруара 1955. године. Сахрањен је на Новом донском гробљу.[4]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.