Василиј Блохин

Василиј Михајлович Блохин (рус. ; Владимирска губернија, 7. јануар 1895 — Москва, 3. фебруар 1955) је био совјетски генерал-мајор, који је служио као главни егзекутор НКВД за време администрација Генриха Јагоде, Николаја Јежова и Лаврентија Берије.

ВАСИЛИЈ БЛОХИН
Пуно име	Василиј Михајлович Блохин
Датум рођења	(1895-01-07)7. јануар 1895.
Место рођења	Владимирска губернија, Руска Империја
Датум смрти	3. фебруар 1955.(1955-02-03) (60 год.)
Место смрти	Москва, Руска СФСР, Совјетски Савез
Служба	1915 — 1917. 1918 — 1952.
Војска	Руска императорска армија Совјетска армија
Чин	генерал-мајор
Јединица	НКВД
Учешће у ратовима	Први светски рат
Одликовања	Орден Лењина

Биографија

Блохин је рођен 7. јануара 1895. године, у Владимирској губернији. Током Првог светског рата, служио је у Руској императорској армији, да би се након Фебруарске револуције 1917. године вратио кући. У редове Црвене армије ступио је 1918. године, а од 1921. године је у органима безбедности Совјетског Савеза. Исте године је примљен у чланство Руске комунистичке партије (бољшевика) (РКП(б)). Након неколико година ревносне службе, бива ангажован на тзв. „мокрим пословима”. На ту дужност га је изабрао Стаљин лично, 1926. године. Блохин је предводио чету егзекутора која је спровела већину егзекуција током Стаљинове владавине (углавном за време Велике чистке).

Извори совјетске владе говоре о око 828.000 званичних НКВД егзекуција током Стаљинове владавине,^[1] а за Блохина је забележено да је својеручно убио десетине хиљада затвореника и заробљеника током 26 година на дужности — укључујући 7.000 осуђених пољских ратних заробљеника у продуженим масовним егзекуцијама^[1][2] што га вероватно чини најпродуктивнијим званичним егзекутором у забележеној људској историји.^[1] Међу одликовањима која је добио су Орден симбола части (1937), Орден црвене заставе (1941) и Орден Лењина (1945).^[3]

Након Стаљинове смрти, 1953. године је пензионисан, а умро је у Москви, 3. фебруара 1955. године. Сахрањен је на Новом донском гробљу.^[4]

Референце

1. Parrish 1996, стр. 324.
2. Montefiore 2005, стр. 197–198, 332–334.
3. Parrish 1996, стр. 325.
4. Vasili Blokhin

Литература

• Glenday, Craig (2010). Guinness World Records 2010. Random House Digital. ISBN 978-0-553-59337-2.
• Montefiore, Simon Sebag (2005). Stalin: The Court of the Red Tsar. New York: Vintage Books. ISBN 978-1-4000-7678-9. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. Приступљено 29. 11. 2013.
• Parrish, Michael (1996). The Lesser Terror: Soviet state security, 1939-1953. Westport, CT: Praeger Press. ISBN 978-0-275-95113-9.
• Rayfield, Donald (2005). Stalin and His Hangmen: The tyrant and those who killed for him. New York: Random House. ISBN 978-0-375-75771-6. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2013.
• Remnick, David (1994). Lenin's Tomb. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-679-75125-0.
• Sanford, George (2005). Katyn and the Soviet Massacre of 1940: Truth, Justice and Memory. Routledge. ISBN 978-0-415-33873-8.
• Brackman, Roman (2003). The Secret File of Joseph Stalin: A Hidden Life. Routledge. стр. 287—. ISBN 978-0-7146-8402-4.
• Cummins, Joseph (2009). The World's Bloodiest History: Massacre, Genocide, and the Scars They Left on Civilization. Fair Winds. стр. 176—7. ISBN 978-1-59233-402-5.

Спољашње везе

• Василиј Михајлович Блохин (језик: руски)